Cenjen muzički kritičar i osnivač časopisa Neue Zeitschrift für Musik, danas je smatran predstavnikom muzikalnog romantizma. Komponovao je između ostalog klavirsku muziku, pesme i crkvenu muziku.
1843. godine Feliks Mendelson ga angažuje za nastavnika klavira i kompozicije na novoosnovanom konzervatirijumu u Lajpcigu. Od 1850. do 1853. Šuman deluje kao gradski muzički direktor u Diseldorfu. Od velikih ličnosti, posebno je uticao na Bramsa. Kada se vratio u Lajpcig, oženio se Klarom Vik, kćerkom svog učitelja, koja je bila izvanredna pijanistkinja. Ona je pomogla Šumanu da preboli udarac koji mu je nanela paraliza ruke, koju je zadobio prilikom eksperimenta pomeranja prstenjaka na desnoj ruci.
U svojim poslednjim godinama života patio je od psihičke bolesti. 1854. godine pokušao je sebi oduzeti život skočivšu u Rajnu, ali je spasen. Umro je 1856. godine i sahranjen je u Bonu.
Ostali događaji na današnji dan:
1526 – U pohodu na Ugarsku, otomanska vojska je posle tronedeljne opsade zauzela Petrovaradin. Zatim su osvojili susedne gradove u Sremu i kod Osijeka izgradili most na reci Dravi, prešli u Ugarsku i 29. avgusta, kod Mohača, potukli vojsku kralja Ljudevita II.
1588 – Britanska flota pod komandom lorda Hauarda i ser Fransisa Drejka porazila je špansku “Nepobedivu armadu” od oko 125 brodova koju je u invaziju na Englesku poslao kralj Sspanije Filip II.
1805 – Rođen je francuski istoričar i političar Aleksis de Tokvil čije je delo imalo značajan uticaj na razvoj građanske demokratije (“Američka demokratija”).
1856 – Umro je nemački kompozitor Robert Šuman jedan od najznačajnijih i najuticajnijih predstavnika muzičkog romantizma (“Koncert u a-molu za klavir i orkestar”, koncerti za klavir i za violončelo, ciklusi solo pesama).
1878 – Počela je austrougarska okupacija Bosne i Hercegovine, na osnovu dogovora evropskih sila na Berlinskom kongresu.
1883 – Rođen je italijanski diktator i fašista Benito Musolini koji je vladao Italijom od 1922. do 1943. i uveo je u Drugi svetski rat na strani Nemačke 1940. Italijanski partizani uhvatili su ga 1945. pri pokušaju bekstva iz zemlje i streljali.
1890 – Umro je holandski slikar Vinsent van Gog, dva dana pošto je pokušao samoubistvo. Jedan od najcenjenijih umetnika čije je delo presudno uticalo na evropsko slikarstvo u traženju novog likovnog izraza, za života je prodao samo jednu sliku.
1900 – Anarhista Gaetano Breši je u Monci ubio kralja Italije Umberta I. Atentator je 1901. izvršio samoubistvo.
1905 – Rođen je švedski političar Dag Hamaršeld (Hammarskjold), generalni sekretar UN od 1953. do 1961, kada je poginuo u avionskoj nesreći u Africi na jednom od svojih mirovnih putovanja, radi rešavanja krize u Kongu. Posthumno mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir.
1937 – Japanske trupe okupirale su kineski grad Tjencin.
1940 – Počela je ofanziva napada iz vazduha Nemačke na Veliku Britaniju u Drugom svetskom ratu.
1941 – Višijevska Francuska i Japan potpisali su sporazum o “zajedničkom protektoratu” nad Indokinom. Francuska je nastavila upravljanje Indokinom, a Japan je poslao trupe.
1946 – U Parizu je počela mirovna konferencija zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu. Mirovni ugovori, usaglašeni tokom zasedanja konferencije od 29.7. do 16.10, potpisani su 10. februara 1947.
1948 – Na stadionu “Vembli” u Londonu otvorene su prve Olimpijske igre posle Drugog svetskog rata.
1967 – U Vijetnamskom ratu je u požaru oštećen američki nosač aviona “Forestal” pri čemu je poginulo 130 ljudi.
1981 – U katedrali Svetog Pavla u Londonu venčali su se naslednik britanskog prestola, princ Čarls od Velsa i Dajana Spenser.
1983 – Umro je britanski pozorišni i filmski glumac Dejvid Niven, dobitnik Oskara 1958. za film “Odvojeni stolovi”.
1983 – Umro je španski filmski režiser Luis Bunjuel, jedan od najvećih režisera u svetskoj kinematografiji, poznat po nadrealističkim filmskim ostvarenjima (“Andaluzijski pas”, “Viridijana”, “Lepotica dana”, “Diskretni šarm buržoazije”).
1985 – Alan Garsija (Garcia) inaugurisan je za novog predsednika Perua, i sa 36 godina postao najmlađi šef države na svetu.
1992 – Bivši istočnonemački komunistički lider Erih Honeker došao je u Berlin, posle osam meseci provedenih i Ambasadi Čilea u Moskvi, da se suoči sa optužnicom za smrt mnogih nemačkih građana koji su preko Berlinskog zida pokušali da pobegnu u tadašnji Zapadni Berlin.
1994 – Bivši premijer Italije Betino Kraksi osuđen je na osam i po godina zatvora zbog prevare. Kraksi je presudu dočekao u izbeglištvu u Tunisu, gde je i umro.
1996 – Kina je izvela nuklearnu probu efekta 4,3 stepena Rihterove skale na Lop Noru, a potom obećala da će se pridržavati moratorijuma na nuklearne probe.
1999 – U Sarajevu je počeo samit Pakta stabilnosti za Jugoistočnu Evropu. Delegacije 39 zemalja i predstavnici 17 međunarodnih organizacija su 30. jula doneli Deklaraciju o demokratizaciji i ekonomskoj obnovi Balkana. Srbiji koja nije pozvana na Samit, poručeno je da će moći da se priključi Paktu kada prihvati demokratske promene.
2001 – Umro je bivši lider Komunističke partije Poljske Edvard Gjerek.
