Pre ulaska u politiku Regan je radio kao sportski komentator, filmski glumac i predsednik američkog Udruženja filmskih glumaca. Glumio je uglavnom u filmovima B produkcije i može se reći da je bio zvezda tih filmova. Debitovao je u filmu 'Love Is on the Air' iz 1937. godine.
Vrlo interesantna stvar u njegovoj biografiji je da se do kraja 1939. pojavio u 19 filmova, iako je prvi film snimio samo dve godine ranije. Nikad nije ostvario ulogu u nekom većem filmskom ostvarenju.
Početkom šezdesetih prešao je iz Demokratske u Republikansku stranku i 1966. pobedio na izborima za guvernera Kalifornije sa konzervativnim ekonomskim i socijalnim programom. Regan je na predsedničkim izborima godine 1980. ubedljivo pobedio demokratskog predsednika Džimija Kartera koji se borio za svoj drugi mandat, a njegova je pobeda pomogla i drugim kandidatima Republikanske stranke koja je uspela da poveća broj predstavnika u Senatu za 12, čime je nakon 28 godina povratila većinu u Senatu (Demokrate su ostale u većini u Predstavničkom domu).
U vreme stupanja na dužnost Regan je imao 69 godina postavši time najstariji izabrani američki predsednik. Bio je prvi Republikanac kojem je još od 1888. pošlo za rukom da pobedi demokratskog predsednika u borbi za drugi mandat. Godine 1984. još je jednom ubedljivo pobedio na predsedničkim izborima porazivši Karterovog potpredsednika Voltera Mondejla i osvojivši većinu glasova u 49 od 50 američkih saveznih država i gotovo 60% svih glasova birača. Razdoblje njegova dva mandata u Beloj kući bilo je prekretnica za američke Republikance i celi konzervativni pokret. Među najznačajnije Reganove poteze spadali su potpuni zaokret u ekonomskoj politici (Reaganomiks, smanjenje do tada izuzetno visokih poreza, naročito za bogatije) te zaoštravanje hladnoratovskog sukoba sa Sovjetskim Savezom i drugim komunističkim režimima širom sveta (u drugom je mandatu Regan napustio politiku konfrontacije i uspostavio do tada nezabeleženu saradnju sa sovjetskim vođom Mihailom Gorbačovom).
Šest godina nakon napuštanja Bele kuće, 1994, objavio je da boluje od Alchajmerove bolesti. Umro je 5. juna 2004. u 93. godini.
Američki predsednik Ronald Regan je 11. avgusta 1984. godine , za vreme testiranja zvuka za intervju u jednoj radio-stanici je rekao „Moji dragi Amerikanci, drago mi je da mogu da vam kažem da sam danas potpisao zakon koji stavlja Rusiju van zakona zauvek. Počinjemo sa bombardovanjem za pet minuta.”
Ostali događaji na današnji dan:
632 – U Medini je umro Abul Kasim Muhamed, osnivač islama, monoteističke religije zasnovane na „Kuranu”. Sproveo je političko i
versko ujedinjenje Arapa i time stvorio osnovu za njihovu vojno-političku i kulturnu ekspanziju prema Istoku i prema Zapadu.
1695 – Umro je holandski astronom, matematičar i teorijski fizičar Kristijan Hajgens. Otkrio je 1655. Saturnov prsten i jedan njegov satelit, objasnio način prostiranja svetlosti (Hajgensov princip) i konstruisao časovnik sa klatnom.
1809 – Umro je engleski političar i pisac Tomas Pejn, autor dela „Zdrav razum” i „Američka kriza” u kojima je podržao „Deklaraciju nezavisnosti” američkih kolonija.
1810 – Rođen je nemački kompozitor Robert Šuman, jedan od najznačajnijih i najuticajnijih predstavnika muzičkog romantizma („Koncert u a-molu za klavir i orkestar”, koncerti za klavir, koncerti za violončelo, ciklusi solo pesama).
1869 – Rođen je američki arhitekta Frenk Lojd Rajt. Prvi je u SAD upotrebio armirani beton i industrijski građevinski materijal. Konstruisao je niz građevina, uključujući Gugenhajmov muzej u Njujorku i hotel „Imperijal” u Tokiju.
1871 – Austrougarski car Franc Jozef I objavio je odluku o ukidanju Vojne krajine koja je sprovedena 1873. godine. Krajina je predstavljala austrijski granični pojas prema Turskoj, nakon uspostavljanja dvojne Austro-Ugarske monarhije (1867), kada je uvedena opšta vojna obaveza, izgubila je vojni značaj.
1876 – Umrla je francuska književnica Žorž Sand, preteča feminizma, autor sentimentalnih, socijalnih i seoskih romana i priča („Indijana”, „Lelija”, „Đavolja bara”, „Majstori trubači”, „Povest mog života”). Ostavila je i obimnu prepisku i memoare.
1883 – Francuska je uspostavila potpunu kontrolu nad Tunisom, njenim protektoratom od 1881. Tunis je stekao nezavisnost 1956.
1916 – Rođen je engleski biohemičar Frensis Henri Kompton Krik, dobitik Nobelove nagrade za medicinu 1962. Razjasnio je strukturu i oblik molekula dezoksiribonukleinskih kiselina i njihovu ulogu u prenošenju naslednih osobina.
1921 – Rođen je indonežanski general i diktator Suharto. Uz pomoć vojske 1967. je postao premijer preuzevši ingerencije i šefa države Ahmeda Sukarna. Od 1968. je predšednik Indonezije do 1998. kada je pod pritiskom studentskih demonstracija i nemira bio prinuđen da podnese ostavku.
1929 – Margaret Bondfild je postavljena za ministra rada, prva žena član vlade u britanskoj istoriji.
1940 – Nemačke krstarice „Šarnhorst” i „Gnajsenau” su u Drugom svetskom ratu potopile britanski nosač aviona „Glorijus” i razarače „Ardent” i „Akasta”. Poginulo je više od 1.500 ljudi.
1941 – Britanske snage i jedinice Slobodne Francuske su u Drugom svetskom ratu izvršile invaziju Sirije da bi sprečile osnivanje baza Sila osovine.
1942 – Japanske podmornice su u Drugom svetskom ratu bombardovale najveći australijski grad Sidnej.
1943 – Umro je srpski matematičar Mihajlo Petrović (Mika Alas), osnivač beogradske matematičke škole, profesor Univerziteta u Beogradu i član Srpske kraljevske akademije.
1946 – Umro je nemački pisac Gerhart Hauptman, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1912. („Tkači”, „Pred zoru”, „Luda u Hristu Emanuel Kvint”, „Dabrovo krzno”, „Ifigenija u Delfima”).
1965 – Armija SAD u Južnom Vijetnamu je dobila ovlašćenje da preduzima ofanzivne operacije.
1986 – Uprkos optužbama da je kao nacistički oficir u Drugom svetskom ratu odgovoran za zločine u Jugoslaviji i Grčkoj, bivši generalni sekretar UN Kurt Valdhajm izabran je za predsednika Austrije. Bojkotovao ga je gotovo ceo svet.
1993 – U svom pariskom stanu ubijen je Rene Buske, šef francuske policije za vreme nacističke okupacije zemlje u Drugom svetskom ratu.
1995 – Grupa američkih marinaca uspešno je okončala akciju spašavanja kapetana Skota O’Grejdija, čiji je avion F-16 šest dana ranije u severozapadnoj Bosni oborila vojska bosanskih Srba.
1998 – Umro je nigerijski general Sani Abača, a vlast je preuzeo general Abdulsalam Abubakar, deveti vojni šef države u istoriji Nigerije.
2001 – Briselski sud proglasio je krivim i zatražio doživotnu robiju za četiri osobe, među kojima dve opatice, zbog zločina pocinjenih u Ruandi. Savet ministara Ruande saopštio je krajem 2000. da je u toj zemlji 1994. ubijeno više od milion ljudi.
2001 – U jednoj školi u Ikedi (Japan) mentalni bolesnik usmrtio je nožem osam učenika, a 15 nastavnika i učenika ranio. To je najveće masovno ubistvo u toj zemlji od 1995. kada je od trovanja gasom u podzemnoj železnici u Tokiju 1995. umrlo 12, a hiljade osetilo poledice trovanja.
2004 – Predsednik Kine Hu Đintao doputovao je u posetu Poljskoj. To je prva poseta nekog šefa kineske države Varšavi posle 55 godina.
2006 – Francuskinja Rafaela le Guvelo je prva osoba koja je prešla Indijski okean na dasci. Ona je provela 60 dana na specijalno dizajniranoj dasci, dugačkoj sedam metara.
2009 – Danci su se na referendumu izjasnili za promenu ustava koja će omogućiti da ženski naslednici krune imaju ista prava kao i muški nas lednici za dolazak na tron.
2010 – U predgrađu Zagreba ranjen je odbegli pripadnik zemunskog klana Sretko Kalinić. Na njega je pucao Miloš Simović, pripadnik istog klana. Oni su u odsustvu osuđeni na višedecenijske kazne zatvora zbog učešća u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđća. Kalinića su hrvatske vlasti izručile Srbije, a Simović je uhapšen u pokušaju da ilegalno pređe iz Hrvatske u Srbiju.
