Bio je autor stripova, filmski animator i producent, tvorac modernog crtanog filma, dobitnik 29 Oskara. Put ka slavi otvorio mu je krajem dvadesetih godina 20. veka lik Miki Mausa.
Rođen je 5. decembra 1901. godine u Čikagu na aveniji Trip, kao četvrto dete Ilajasa Diznija i Flore Kol. Imao je trojicu starije braće Herberta, Rejmonda i Roja Olivera, i mlađu sestru, Rut Floru. Otac se bavio stočarstvom i voćarstvom, poreklom je iz Misurija iz irsko-kanadske porodice, dok su majčini preci bili doseljenici iz Nemačke. Volt je dobio ime po porodičnom svešteniku Voltu Paru.
Otac je kupio imanje u blizini mesta Marselin (Misuri), gde se cela porodica preselila 1906. godine, kada mu je bilo 5 godina. U blizini se nalazilo i imanje strica Roberta, od nekoliko stotina hektara. Par meseci kasnije, dva najstarija brata Herbert i Rejmond su se vratili u Čikago, dok je treći brat Roj ostao da radi na imanju. Tako je Volter često morao da se igra sam, a njegovo društvo su činile domaće životinje.
Sklonost prema crtanju pokazivao je vrlo rano, a njegov prvi učitelj bio je komšija i porodični prijatelj dr Šervurd. Već sa sedam godina naplaćivao je crteže, koje je pravio po komšiluku. U leto 1910 porodica se preselila u Kanzas, a zatim 1917. su se ponovo vratili u Čikago gde je pohađao srednju školu.
Bio je vredan i porodičan čovek. Sa dvadesetčetiri godine se oženio s Lilijan Baunds, jednom od zaposlenih u odeljenju za bojenje u njegovom studiju. Oni su posle više godina braka dobili kćerku Dajanu Mari (1933—2013), a potom su usvojili i Šeron Me (1936). Dajana se kasnije udala za Rona Milera, bivšeg predsednika očeve firme i oni su zajedno imali sedmoro dece. Šaron je imala troje dece i umrla je 1993. godine.
„Snežana i sedam patuljaka” je bio prvi dugometražni animirani mjuzikl u produkciji Volta Diznija. Do tada su u Diznijevoj produkciji realizovani samo kratki animirani filmovi i serije. To je istovremno i prvi dugometražni animirani film u istoriji filmske produkcije u Americi proizveden u punom koloru, kao i deseti najkomercijalniji film 20. veka. Rad na filmu je započeo početkom 1934. Najveći deo filma režirao je Dejvid Hend, dok je grupa drugih režisera samo pojedinačne sekvence. Volt Dizni se od samog početka suočio sa problemima, pošto su njegov brat i poslovni partner Roj kao i supruga Lilijan pokušavali da ga odvrate od te ideje, dok se on nadao da će na ovaj način proširiti ugled studija i povećati prihode, u čemu je na kraju i uspeo. Međutim, da bi obezbijedio novac morao je svoju kuću da stavi pod hipoteku. Film je premijerno je prikazan 21. decembra 1937. u Holivudu (Los Anđelesu), a na redovnom bioskopskom repertoaru u Americi našao se u februara 1938. godine.S obizorom da je pravljen za vreme Velike depresije, troškovi za njegovu produkciju, koji su od planiranih 250 hiljada dostigli sumu od 1,5 miliona dolara, predstavljali su ogroman iznos. Godine 1989. film je postavljen u Nacionalni filmski registar SAD i ocenjen je kao delo od kulturnog istorijskog i estetskog značaja.[6]
Tokom narednih pet godina, dovršeno je još nekoliko animiraniih filmova pravljenim po klasičnim bajkama, kao što su: Pinokijo, Fantazije (1940), Dambo (1941) i Bambi(1942).
Ostali događaji na današnji dan:
37 – Rođen je rimski car Neron, čija se umerena vladavina od 54. pretvorila kasnije u nečuveni teror koji je kulminirao požarom Rima (64). Rimljani su za podmetanje požara optužili Nerona, a on hrišćane i naredio njihove krvave progone. Pripisuje mu se i niz zločina – ubistvo majke Agripine, žene Oktavije, najbližih saradnika i uglednih Rimljana. Izvršio je samoubistvo 68. nakon što ga je Senat proglasio neprijateljem rimskog naroda i osudio na smrt.
1640 – Grof od Braganza krunisan je kao Huan IV, prvi portugalski kralj posle 60-godišnje španske vladavine i prvi iz dinastije Braganza koja je vladala Portugalom do 1910.
1675 – Umro je holandski slikar Jan Vermer, jedan od najvećih holandskih majstora 17. veka. Nepriznat i neshvaćen za života, dva veka kasnije svrstan je među najveće umetnike u istoriji slikarstva, a njegove slike dostigle su astronomske cene („Pogled na Delft”, „Žena s pismom”, „Devojka s đerdanom”).
1711 – U Kopenhagenu je izbila epidemija kuge, od koje je umrlo više hiljada ljudi.
1801 – Odmetnuti janičari, koje su predvodili četvorica beogradskih dahija Aganlija, Kučuk Alija, Fočić Mehmed-aga i Mula Jusuf ubili su beogradskog valiju Hadži Mustafa pašu i zaveli teror u Beogradskom pašaluku. Nasilje je ubrzalo izbijanje Prvog srpskog ustanka 1804.
1806 – Francuske trupe pod komandom Napoleona Bonaparte ušle su u Varšavu.
1840 – Kovčeg s posmrtnim ostacima francuskog cara Napoleona I položen je u „Dom invalida” u Parizu, 19 godina posle njegove smrti u izgnanstvu na ostrvu Sveta Jelena.
1890 – Ubijen je poglavica indijanskog plemena Sijuks „Bik koji sedi” (Tatanka Iyotake), koji je predvodio indijanska plemena u bici kod Litl Big Horna 1876. protiv američke Sedme konjičke divizije pod komandom Džordža Kastera.
1914 – Oslobađanjem Beograda u Prvom svetskom ratu završena je Kolubarska bitka. Pobeda za koju izuzetne zasluge pripadaju komandantu Prve armije generalu Živojinu Mišiću, podigla je ugled Srbije među saveznicima i učvrstila samopouzdanje srpske vojske i naroda.
1938 – Isprobavajući nov tip lovačkog aviona, poginuo je ruski pilot Valerij Čkalov, koji se proslavio mnogim poduhvatima. Godine 1937. preleteo je Severni pol bez spuštanja od Moskve do Vankuvera, 12.000 kilometara za 64 časa i 25 minuta, što je priznato kao svetski rekord leta na daljinu.
1961 – Generalna skupština UN odbacila je sovjetski predlog o prijemu Kine u svetsku organizaciju.
1961 – Bivši nacistički funkcioner Adolf Ajhman, organizator i izvršilac genocida nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu, osuđen je na smrt u Jerusalimu, a potom obešen. Posle rata živeo je pod lažnim imenom u Argentini do 1960, kada su ga otkrili i uhapsili pripadnici izraelske tajne službe.
1965 – Američki svemirski brodovi „Džemini 6″ i „Džemini 7″ ostvarili su prvi kosmički susret i napravili dve kružne putanje leteći jedan pored drugog.
1970 – Sovjetski vasionski brod „Venera 7″ spustio se na planetu Veneru i počeo da šalje signale.
1970 – U Beogradu je umro srpski slikar Leonid Šejka. Bio je član grupe „Mediala”, bavio se i likovnom eseistikom.
1991 – Oko 500 ljudi je izgubilo život kada je feribot „Salem Ekspres” udario ispred egipatske luke Safaga u koralni greben i potonuo.
1996 – Pod snažnim pritiskom svakodnevnih protesta građana zbog falsifikovanja izbornih rezultata, opštinski sud u Nišu potvrdio je pobedu opozicione koalicije „Zajedno” u drugom krugu izbora za lokalne organe uprave održanom 17. novembra 1996.
1999 – Šef UNMIK-a Bernar Kušner potpisao je u Prištini sporazum s predstavnicima kosovskih Albanaca o formiranju Prelaznog administrativnog veća Kosova (prelazna vlada). Srbi sa Kosova su odbili da potpišu sporazum, ali su kasnije delegirali svog
predstavnika u to telo.
2000 – Zatvorena je nuklearna centrala u Černobilju u Ukrajini u kojoj je krajem aprila 1986. eksplodirao jedan blok centrale izazvavši najtežu nuklearnu katastrofu od kako je počela upotreba nuklearnih centrala.
2001 – Krivi toranj u Pizi (Italija) ponovo je otvoren za posetioce, nakon 12 godina pauze, koliko je trajala njegova sanacija.
2002 – Posmatrači UN su zvanično okončali svoju misiju na Prevlaci, započetu u martu 1992. i predali hrvatskim vlastima
kontrolu nad tim poluostrvom.
2005 – U Iraku su održani prvi slobodni parlamentarni izbori od pada Sadama Huseina, 2003. godine.
2010 – Umro je poznati američki režiser Blejk Edvards koji je režirao kultne filmove „Doručak kod Tifanija”, serijal „Pink Panter”, „Viktor i Viktorija” i brojna druga ostvarenja. Bio je scenarista, producent i glumac.
