Fernando Magelan je bio portugalski istraživač koji je plovio pod španskom zastavom. On je prvi otplovio iz Evrope u Aziju idući na zapad, prvi evropljanin koji je prešao Tihi okean i prvi koji je vodio ekspediciju sa ciljem da oplovi zemaljsku kuglu.
Mada je Magelan tragično izgubio život na Filipinama, pre povratka u Evropu, osamnaest članova njegove posade se vratilo u Španiju 1522. oplovivši Zemlju. Stupio je u službu Španije i poveo ekspediciju od 5 brodova da bi otkrio novi pomorski put za Molučka ostrva („Ostrva začina”); 1519./1520. ispitao je jugoistočne obale Južne Amerike, otkrio 1520., moreuz (kasnije nazvan Magelanov) i njim prošao u Veliki okean, koga je nazvao Tihi okean (Pacifik), jer u njemu nije doživeo bure kao u Atlantskom okeanu. Dospeo 1521. godine na Filipinska ostrva, gde je ubijen, a ekspedicija nastavila put oko sveta, koji je trajao do 1522. U Španiju se vratio samo brod „Viktorija” sa 18 ljudi, pod zapovedništvom Sebastijana del Kana. Ovim prvim putovanjem oko sveta očigledno je dokazano da Zemlja ima loptast oblik.
U kontaktu s domorocima on je ipak bio gotovo identičan drugim španskim osvajačima. Na području Brazila gdje mu je bilo zabranjeno činiti zločine on održava strogu disciplinu među ljudima pri kontaktu s domorocima. Ta kontrola brzo nestaje u drugim dijelovima svijeta gdje njegova „rulja” uzima sve što želi bez da im se on odlučno suprostavi. Na području siromašne Patagonije on čak izdaje naređenje da se zarobi nekoliko lokalnih stanovnika da bi ih se odvelo u špansku. Još gore scene nastaju na Ostrvu lopova gdje se vrše pljačkanje i paljenja domova. Taj način rada ga je na kraju stajao glave na ostrvu Maktan. Tamošnje lokalno stanovništvo je bilo uplašeno od Španaca tako su bježali od sukoba s njim. Tek kada je Magelan donio naređenje da im se spale kuće dolazi do bitke u kojoj će poginuti.
Ostali događaji na današnji dan:
1737. Rodjen je engleski istoričar Edvard Gibon, autor dela “Opadanje i propast Rimskog carstva”.
1791. Rodjen je američki pronalazač Semjuel Finli Breze Morze, izumitelj telegrafa i Morzeove azbuke.
1822. Rodjen je američki general i državnik Julisiz Simpson Grant, predsednik SAD od 1869. do 1877. U Američkom gradjanskom ratu (1861-65) predvodio je armiju Severa i prisilio na kapitulaciju komandanta snaga Konfederacije Roberta Lija.
1830. Južnoamerički vojskovodja i prvi predsednik Kolumbije Simon Bolivar, optužen za diktatorske ambicije, podneo je ostavku.
1830. Beograd je dobio prvo ulično osvetljenje – fenjere sa svećama.
1909. Grupa pod nazivom “Mladi Turci” oborila je sa vlasti turskog sultana Abdula Hamida.
1915. Umro je ruski kompozitor i pijanista Aleksandar Nikolajevič Skrjabin, preteča ekspresionizma u muzici (“Božanstvena poema”, “Prometej”, “Poema ekstaze”).
1932. Rodjen je bivši južnoafrički ministar inostranih poslova Pik Bota koji je 17 godina, koliko je bio na tom položaju, nastojao da ubedi svet da je aparthejd pravo rešenje za rasne razdore.
1937. Umro je italijanski revolucionar Antonio Gramši, osnivač Komunističke partije Italije 1921. godine.
1941. U Atinu, u Drugom svetskom ratu, ušli su nemački tenkovi.
1945. Uhapšen je italijanski diktator Benito Musolini. Streljan je narednog dana u mestu Donga, na obali jezera Komo.
1950. Velika Britanija je priznala Izrael.
1956. Roki Marćano povukao se iz boksa kao jedini nepobedjeni svetski šampion u teškoj kategoriji.
1960. Proglašena je nezavisnost afričke države Togo, bivše francuske kolonije.
1961. Sijera Leone je stekla nezavisnost od Velike Britanije.
1972. U Bukureštu je umro Kvame Nkrumah, prvi premijer i predsedik Gane i jedan od lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.
1978. Avganistanske vojne snage preuzele su vlast i uspostavile vladu zasnovanu na islamskim principima. Predsednik Mohamed Daud je ubijen, a novi predsednik Nur Mohamed Taraki proklamovao je Demokratsku Republiku Avganistan.
1992. Po raspadu SFRJ proglašena je Savezna Republika Jugoslavija (SRJ), zajednička država Srbije i Crne Gore, koja je trajala nepunih 11 godina. SRJ je proglašena na osnovu Ustava (“Žabljački ustav”) donetog istog dana. Prethodno su poslanici u Saveznom veću Skupštine SFRJ doneli Deklaraciju o stvaranju SRJ.
1992. Zambijski vojni avion u kojem su bili fudbalski reprezentativci te afričke zemlje, srušio se u Atlantski okean blizu Gabona. Poginulo je svih 30 putnika.
1992. Rusija i još 12 bivših sovjetskih republika su postale članice Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.
1993. Eritreja je stekla nezavisnost od Etiopije posle tri decenije gradjanskog rata i referenduma na kojem su gradjani glasali za nezavisnost.
1993. Predstavnici Kine i Tajvana počeli su u Singapuru razgovore, prve od završetka kineskog gradjanskog rata 1949. godine.
1997. U Hongkongu je zvanično otvoren najduži viseći drumsko-železnički most u svetu koji je povezao grad s novim aerodromom.
1999. U vazdušnim napadima NATO na SR Jugoslaviju pogodjen je centar Surdulice. Poginulo je 17 ljudi, ranjeno je 11, a oko 300 zgrada je srušeno ili oštećeno.
2001. Rusija je potpisala ugovor sa Severnom Korejom o osavremenjavanju oružja koje je dobila tokom sovjetske ere.
2003. Na predsedničkim izborima u Paragvaju pobedio je Nikanor Duarte Frutos čime se nastavila 55-godišnja vladavina njegove partije Kolorado koja je u svetu najduže na vlasti.
2005. Najveći avion na svetu, evropski “Erbas A380”, poleteo je prvi put. Avion je dugačak kao osam autobusa, ima prostor na krilima dovoljnog za parkiranje 70 automobila, a na dva nivoa može da primi 800 putnika. Avion je veličinom preuzeo primat od “Boinga 747”, kao najvećeg aviona koji je ikada leteo.
2010. Ruski i ukrajinski parlamenti ratifikovali su sporazum o produženju boravka ruske Crnomorske flote u Sevastopolju do 2042. godine, koji su u Harkovu potpisali predsednici Rusije i Ukrajine, Dmitrij Medvedev i Viktor Januković.
