Tražeći morski put u Indiju, Portugalac stigao je na krajni jug Afrike.

Od ranog 15. veka, pomorska škola Henrija Moreplovca je širila znanje Portugalaca o obali Afrike.

Od 1460. oplovljavanje Afrike i dolazak do Indije i njenog bogatstva (biber i drugi začini) postao je njihov cilj.

Da Gamim poduhvat je bio vrhunac tridesetogodišnjih planova.

Bartolomeo Dias se vratio oplovivši Rt dobre nade i otkrivši ono što je danas poznato kao Južna Afrika, dok je Pero da Kovilja kopnenim putem, preko Bliskog istoka, istražio obale istočne Afrike i Indije. Preostalo je samo da se ta dva segmenta spoje u jedno putovanje.

Na putovanje je krenuo 8. jula 1497. iz Lisabona, sa 4 broda i 170 ljudi. On je komandovao brodom Sao Gabrijel, a ostali brodovi su bili Sao Rafael (komandovao Paulo da Gama), Berio (komandovao Nikolau Koeljo) i brod sa zalihama. Plovili su uz obalu Afrike do današnjeg Sijera Leonea, a onda skratili put preko Atlantika sve do obala Južne Afrike, gde su stigli 4. novembra 1497. Istočnu obalu današnje Južne Afrike je nazvao Natal (Božić), pošto je tuda prošao u vreme Božića. Ubrzo dolazi do grada Mozambik, koji je bio pod kontrolom muslimanskih trgovaca, kao i čitava istočna obala Afrike. Predstavili su se kao muslimani, ali su otkriveni i morali su da pobegnu iz grada dalje na sever. Stigli su do Mombase u današnjoj Keniji, koja im takođe nije bila gostoljubiva, pa plove dalje do grada Malindi. Tu su dobro primljeni, pošto je Malindi bio suparnik Mombasi. Dobili su arapskog pomorskog vodiča, pomoću koga konačno stižu u Indiju, odnosno Kalikut na njenoj jugozapadnoj obali 20. maja 1498. Vladar Kalikuta Zamorin je izbegavao da sklopi ugovor o trgovini s portugalcima zbog negodovanja lokalnih arapskih trgovaca. Ekspedicija, od koje su ostala dva broda i 55 ljudi, vratila se u Lisabon tokom jula i avgusta 1499. godine. Put do Indije je proslavio Vaska da Gamu i unapređen je u admirala.

 

Ostali događaji na današnji dan:

1699. Danska, Rusija, Saska i Poljska, nakon pobede nad švedskom vojskom, potpisale su sporazum o podeli Kraljevine Švedske.

1819. Rođena je engleska književnica Meri En Evans, poznata kao Džordž Eliot, jedan od utemeljivača engleskog psihološko-socijalnog romana („Sajlas Marner”, „Mlin na Flosi”).

1842. Na planini Sent Helen u američkoj državi Vašington izbila je erupcija. To je bila prva vulkanska erupcija u Americi čiji je datum izbijanja zabeležen.

1868. Održana je prva pozorišna predstava u Beogradu u zgradi na Varoš-kapiji, komad „Đurađ Branković” Karla Obernjika.

1869. U Parizu je rođen Andre Žid, jedna od najkontroverznijih i najuticajnijih ličnosti francuske književnosti 20. veka. Romanopisac, esejist, kritičar, dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1947. („Kovači lažnog novca”, „Podrumi Vatikana”, „Pastoralna simfonija”).

1913. Rođen je Edvard Bendžamin Britn, jedan od najznačajnijih engleskih kompozitora 20. veka. Sa operskim pevačem Piterom Pirsom osnovao je 1948. Aldeburški muzički festival („Piter Grajms”, „Otmica Lukrecije”, „Ratni rekvijem”, „Prolećna simfonija”).

1916. Umro je američki pisac Džek London, jedan od najčitanijih autora u prvoj polovini 20. veka („Zov divljine”, „Beli očnjak”, „Mesečeva dolina”, „Ljudi s dna”) .

1943. U Libanu je proglašena nezavisnost, čime je ukinut mandat koji je nad ovom državom imala Francuska od 1. jula 1920. Arapske zemlje, Velika Britanija i SAD odmah su priznali nezavisnost Libana, a francuske trupe su sporazumno napustile zemlju 1946.

1954. Umro je ruski pravnik i diplomata Andrej Višinski, državni tužilac (od 1935) u vreme velikih čistki koje je u drugoj polovini tridesetih godina 20. veka sproveo sovjetski lider Staljin. Bio je šef sovjetske diplomatije 1949, a potom stalni predstavnik SSSR-a u UN.

1963. Umro je engleski književnik Oldos Haksli, jedan od najistaknutijih evropskih esejista 20. veka, kosmopolita i aktivista pacifističkog pokreta (Peace Pledge Movement, 1935). Njegovi „romani ideja” zasnovani su na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela („Kontrapunkt života”, „Vrli novi svet”, „Slepi u Gazi”).

1972. Predsednik SAD Ričard Nikson ukinuo je, nakon 22 godine, zabranu putovanja američkih brodova i aviona u Kinu.

1974. Generalna skupština UN dala je status posmatrača Palestinskoj oslobodilačkoj organizaciji.

1975. Huan Karlos je postao kralj Španije, dva dana nakon smrti diktatora Fransiska Franka. Poslednji španski monarh bio je Alfonso XIII, koji je 1931. pobegao iz zemlje.

1977. Anglo-francuski putnički avion „Konkord” počeo je redovni saobraćaj između Evrope i Amerike. Redovni letovi uspostavljeni su nakon dve godine pravnih rasprava zbog jačine buke koju taj avion proizvodi.

1980. Umrla je holivudska zvezda i seks simbol tridesetih godina 20. veka Me Vest.

1989. U Bejrutu je ubijen predsednik Libana Rene Muavad dok je prolazio kroz grad u svečanoj povorci povodom Dana nezavisnosti. U bombaškom napadu poginulo je još 16 ljudi.

1990. Prva žena premijer u istoriji Velike Britanije, Margaret Tačer, zbog neslaganja u njenoj Konzervativnoj stranci podnela je ostavku posle 11,5 godina provedenih na mestu premijera.

1992. Pomorsko-vazduhoplovne snage NATO-a i Zapadnoevropske unije započele su kontrolu brodova u međunarodnim vodama Jadranskog mora u cilju onemogućavanja snabdevanja SR Jugoslavije naftom i drugim strateškim materijalima.

1995. Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan bosanski rat, Savet bezbednosti UN suspendovao je ekonomske sankcije SR Jugoslaviji i počeo skidanje embarga na oružje državama nastalim od bivše Jugoslavije. SR Jugoslavija je bila pod ekonomskom blokadom 1.253 dana (od 31. maja 1992).

2000. Emil Zatopek, legendarni češki trkač i jedini atletičar koji je osvojio tri zlatne medalje u trkama na duge staze na jednoj olimpijadi, umro je u Pragu u 78. godini. Prvo olimpijsko zlato osvojio je u Londonu 1948, a tri olimpijske zlatne medalje u Helsinkiju 1952. Zatopek je 1. decembra proglašen za češkog sportistu stoleća.

2002. Nigerija je odlučila da se takmičenje za Mis sveta održi u nekoj drugoj državi, zbog muslimansko-hrišćanskog sukoba u kojima je poginulo najmanje 215 ljudi.

2005. Predsednica Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Angela Merkel, prva žena na mestu kancelara Nemačke, zvanično je stupila na dužnost.

2006. Aleksandar Litvinjenko, bivši agent KGB i oštar kritičar ruskog predsednika Vladimira Putina, umro je u Londonu od posledica trovanja radioaktivnom supstancom.

2007. Umro je francuski koreograf Moris Bežar, jedan od osnivača medernog plesa. Među njegovim koreografijama su „Bolero”, Betovenova „Deveta simfonija”, „Romeo i Julija”, „Malro”