Ovim zakonom zabranjena je prodaja pića sa više od pola procenta alkohola. Prohibicija je trajala do 1933. godine.

U kolonijalnoj Americi, neformalne društvene kontrole u kući i zajednici su pomagale u očuvanju shvatanja da je zloupotreba alkohola neprihvatljiva. Postojao je jasan konsenzus da „iako je alkohol dar od boga, njegova zloupotreba potiče od đavola”.

Pijančenje je osuđivano i kažnjavano, ali samo kao zloupotreba božjeg dara. Samo piće nije smatrano lošim, kao što ni hrana nije smatrana lošom iako postoji prežderavanje. Kada neformalne kontrole nisu bile dovoljne, uvek su postojale zakonske.

Prohibicija ili suvi pokret je nastao tokom 1840-ih, predvođen pijetističkim religijskim denominacijama, posebno metodistima.

Prohibicija na državnom nivou je ozakonjena Osamnaestim amandmanom na Ustav Sjedinjenih Država i Volstedovim aktom. Prohibicija je otpočela 16. januara 1920. kada je Osamnaesti amandman stupio na snagu. Federalni agenti za prohibiciju su dobili zaduženje da sprovode zakon.

Iako je bila vrlo kontroverzna, prohibiciju su podržavale međusobno veoma različite grupe. Progresivci su verovali da će poboljšati društvo, Kju-kluks-klan je čvrsto podržavao njeno strogo sprovođenje, a veliku podršku su davale i žene, južnjaci, stanovnici ruralnih oblasti, kao i Afroamerikanci.

Proizvodnja, prodaja i transport alkohola je bio zabranjen u SAD, ali nije bio zabranjen u okolnim zemljama. Destilerije i pivare u Kanadi, Meksiku, i na Karibima su cvetale, jer su njihove proizvode konzumirali Amerikanci koji bi dolazili u posetu, a bio je raširen i ilegalni uvoz u SAD.

Čikago je postao poznat po nepoštovanju prohibicije. Mnogi od čuvenih čikaških gangstera, uključujući Al Kaponea i njegovog neprijatelja Bagzija Morana, zaradili su milione dolara ilegalnom prodajom alkohola. Brojni drugi zločini, uključujući krađe i ubistva, su bili direktno povezani sa antiprohibicionim pokretom u Čikagu.

Prohibicija je postajala sve nepopularnija, posebno u velikim gradovima, i željno se očekivalo njeno ukidanje. Dana 23. marta 1933. predsednik SAD Frenklin Ruzvelt potpisao je amandman na Volstedov akt, poznat kao Kalen-Harisonov zakon, koji je dozvoljavao proizvodnju i prodaju 3,2 piva (3,2 procenata alkohola po težini, što iznosi približno 4% zapremine) i lakih vina. Osamnaesti amandman je opozvan ratifikacijom 21. amandmanom, 5. decembra 1933.

 

Ostali događaji na današnji dan:

1492 – Kristofer Kolumbo je na prvom putovanju preko Atlantika otkrio kopno, misleći da je stigao do Istočne Indije i proglasio je posedom Španije.

1628 – Kraljevske trupe pod kardinalom Rišeljeom zauzele su, nakon višemesečne opsade, uporište hugenota
(protestanata) La Rošel.

1636 – U Kembridžu, u američkoj državi Masačusets, osnovan je Koledž Harvard, najstarija obrazovna ustanova u SAD.

1704 – Umro je engleski filozof Džon Lok, jedan od utemeljivača empirizma i liberalističke filozofije. Snažno je
uticao na kasnije filozofe empiričare i teoretičare liberalnog društva i građanske države („Ogled o ljudskom razumu”, „Pisma o toleranciji”, „Dve rasprave o vladi”, „Vaspitanje”.

1746 – U zemljotresu u Peruu, u kojem su razoreni gradovi Lima i Kaljao, poginulo je najmanje 18.000 ljudi.

1836 – Proglašena je federacija Perua i Bolivije.

1884 – Rođen je kompozitor, muzikolog, pedagog i kritičar Miloje Milojević, profesor Muzičke akademije u Beogradu, jedan od začetnika muzikologije u Srbiji. Osnovao je beogradski orkestar „Collegium musicum” („Četiri komada za klavir”, „Melodije i ritmovi sa Balkana”, „Pred veličanstvom prirode”).

1886 – Na ostrvu Bidl u njujorškoj luci predsednik SAD Grover Klivlend otkrio je Statuu slobode, poklon Francuske koju je izradio Frederik Ogist Bartoldi, a konstruisao Gustav Ajfel.

1891 – U Japanu je od zemljotresa na najvećem ostrvu Nipon poginulo najmanje 10.000 ljudi, a 300.000 ostalo je bez domova.

1914 – Rođen je američki mikrobiolog Džonas Edvard Salk koji je 1953. pronašao vakcinu protiv dečje paralize.

1918 – Posle raspada Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu, u Pragu je preuzeo vlast Nacionalni komitet. Republika Čehoslovačka sa predsednikom Tomašem Garigom Masarikom proglašena je u novembru 1918.

1922 – Oko 40.000 fašista „crnokošuljaša” Benita Musolinija krenulo je iz Napulja u Marš na Rim. Dva dana kasnije
kralj Vitorio Emanuele (Vittorio) poverio je Musoliniju mandat za sastav vlade. Fašistički režim trajao je do jula 1943.

1923 – Umro je političar i publicista Stojan Protić, jedan od tvoraca Radikalne stranke, prvi premijer Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 20. decembra 1920. Bio je urednik listova „Samouprava” (1881-83) i „Odjek” od 1884.

1932 – Rođen je političar Spiros Kiprijanu, prvi šef diplomatije posle sticanja nezavisnosti Kipra 1960. Šef države je postao 1977, posle smrti predsednika arhiepiskopa Makariosa III.

1940 – Italijanske trupe napale su Grčku iz Albanije, pošto je Grčka odbila ultimatum kojim je Italija tražila vojna uporišta na njenoj teritoriji. Uz pomoć Nemaca, Grčka je okupirana u aprilu 1941.

1962 – Okončana je kubanska raketna kriza – sovjetski lider Nikita Hruščov saopštio je da je naredio povlačenje raketa sa Kube, a predsednik SAD Džon Ficdžerald Kenedi da će obustaviti blokadu te zemlje.

1974 – Šefovi arapskih država, uključujući jordanskog kralja Huseina Deklarcijom su zatražili stvaranje nezavisne palestinske države.

1982 – Na opštim izborima u Španiji ubedljivu pobedu odnela je Socijalistička radnička partija Felipea Gonzalesa.

1995 – U požaru u metrou glavnog grada Azerbejžana, Bakua, poginulo je najmanje 289, a povređeno 270 ljudi.

2000 – Na Kosovu su, u organizaciji administracije UN, održani lokalni izbori, na kojima je ubedljivo pobedio Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove. Kosovski Srbi su bojkotovali izbore, a jugoslovenske vlasti ih nisu priznale.

2001 – Američki predsednik Džordž Buš formirao je Grupu za praćenje inostranih terorista kojom rukovodi javni tužilac Džon Eškroft, a zadatak grupe je i da nalazi i deportuje strance koji ilegalno borave u SAD.

2002 – Visoki diplomata SAD-a, Lorens Foli, ubijen je u Amanu (Jordan). Foli je u ambasadi SAD u Amanu vodio
američku agenciju za međunarodnu pomoć i saradnju (USAID). On je prvi zapadni diplomata ikada ubijen u toj državi.

2003 – Tribunal u Hagu osudio je Srbina iz Bosne i Hercegovine Predraga Banovića na osam godina zatvora zbog ratnih zločina u logoru Keraterm kod Prijedora 1992. godine.

2005 – Umro je pozorišni i filmski velikan, glumac Ljuba Tadić. Bio je stalni član Beogradskog dramskog pozorišta, Narodnog pozorišta, Ateljea 212 i Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u kojima je ostvario veliki broj zapaženih uloga. Glumio je u više od 60 filmova i u mnogim radio i televizijskim dramama.

2008 – Na izborima u Maldivima predsednik Maumun Abdula Gejum izgubio je vlast posle 30 godina. On je priznao pobedu opozicionog kandidata Mohameda Našida koji je tokom njegove vladavine više puta bio zatvaran zbog zalaganja za demokratije na tom arhipelagu u Indijskom okeanu.