Potsdamska konferencija je bila konferencija u Potsdamu, u okupiranoj Nemačkoj.
Učesnici su bili Sovjetski Savez, Velika Britanija i Sjedinjene Države. Tri države su predstavljali generalni sekretar CK KPSS Josif Staljin, premijeri Britanije Vinston Čerčil i kasnije Klement Atli, i američki predsednik Hari S. Truman.
Ona je održana od 17. jula do 2. avgusta 1945. Razgovarano je o stvaranju posleratnog poretka, suprotstavljanju efektima rata i mirovnim ugovorima.
Postignut je dogovor o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke i njenoj podeli na četiri okupacione zone posle Drugog svetskog rata.
Ostali događaji na današnji dan:
1100. Engleski kralj Vilijam II, sin Vilijama I Osvajača, ubijen je strelom u šumi za vreme lova.
1552. Dogovorom u Pasauu poništen je Augsburški Interim iz1548, a luterani (protestanti) su dobili slobodu veroispovesti u Nemačkoj
1589. Zbog prelaska na stranu hugenota, francuskog kralja Anrija III ubio je pristalica katoličke Svete lige, dominikanac Žak Kleman.
1788. Umro je Tomas Genzboro, poznati engleski portretista i pejsažista i jedan od osnivača britanske Kraljevske akademije umetnosti.
1799. Umro je francuski pronalazač Žak Etjen Mongolfje, koji je sa bratom Žozefom Mišelom 1783. konstruisao prvi vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom.
1802. Napoleon Bonaparta proglašen je „doživotnim konzulom” Francuske, što mu je dalo pravo da imenuje naslednika.
1830. Francuski kralj Šarl X Burbonski abdicirao je pod pritiskom Julske revolucije u Parizu, koja je izbila zbog kraljeve odluke da ukine slobodu štampe, raspusti parlament i promeni izborni zakon.
1858. Britanski parlament usvojio je zakon kojim je indijska vlada stavljena pod upravu britanske krune.
1876. Rođen je srpski lingvista Aleksandar Belić, predsednik Srpske kraljevske akademije
1903. U Makedoniji je počeo Ilindenski ustanak za oslobođen je od turske vlasti tokom kojeg je stvorena “Kruševska republika”. Republika se održala samo 11 dana, a ustanak je u krvi ugušen.
1921. Umro je italijanski operski tenor Enriko Karuzo
1922. Umro je Aleksandar Graham Bel,izumitelj telefona (1876).
1928. Italija je potpisala 20-godišnji ugovor o prijateljstvu sa Etiopijom.
1934. Umro je nemački predsednik Paul fon Hindenburg, a Hitler je sebe proglasio firerom (vođa) i preuzeo apsolutnu vlast.
1935. Velika Britanija je donela zakon prema kojem je reformisan sistem upravljanja u Indiji, odvojeni su Burma i Aden od Indije, garantovana veća lokalna samouprava u provincijama i formirano centralno zakonodavstvo u Nju Delhiju.
1936. Umro je francuski inženjer i pilot Luj Blerio, pionir vazduhoplovstva, koji je 1909. prvi avionom preleteo Lamanš.
1939. Albert Ajnštajn upozorio je američkog predsednika Ruzvelta da nemački naučnici rade na proizvodnji bombe sa uranijumom, posle čega su u SAD počeli (početkom 1940) istraživački radovi za proizvodnju atomske bombe.
1970. Britanski vojnici su u Severnoj Irskoj prvi put upotrebili gumene metke radi smirivanja nereda.
1980. U eksploziji na železničkoj stanici u Bolonji poginulo je 85 i ranjeno više od 200 ljudi.
1990. Iračka vojska napala je Kuvajt i okupirala ga za jedan dan
1994. Pod pretnjom pooštravanja međunarodnih sankcija SRJ, vlada Srbije pozvala je lidere bosanskih Srba da prihvate mirovni plan Kontakt grupe za Bosnu i upozorila ih da će u suprotnom biti odgovorni za zločin protiv sopstvenog naroda.
1997. Vođa najjače liberijske gerilske frakcije Čarls Tejlor proglašen je predsednikom Liberije, čime je posle sedmogodišnjeg građanskog rata okončana borba za vlast u zemlji.
1999. U sudaru dva voza u istočnoj Indiji poginulo je 285, aranjeno oko 300 ljudi.
2001. Bosanski Srbin, general Radislav Krstić osuđen je u na 46 godina zatvora zbog masakra nad bosanskim Muslimanima u Srebrenici.
2002. Snage UNITA-e su zvanično rasformirane, njenim generalimasu oduzeti činovi i oni su integrisani u vojsku Angole.
2004. Umro je legenda francuske fotogradije i svetski priznat fotograf Anri Kartije-Breson
