Velika kneginja Elizabeta bila je poznata po izrazitoj pobožnosti još mnogo pre početka Oktobarske revolucije. Naime, to se pokazalo još 1905. godine, kada je socijalistički revolucionar Ivan Kaljajev ubio njenog supruga, kneza Sergeja Romanova.
Elizabeta je tada hrišćanski oprostila ubici svog muža, a navodno se i zauzela da dobije pomilovanje.
Boljševici su izvršili težak zločin nad pripadnicom carske porodice – velikom kneginjom Elizabetom Romanovom.
Ona je bila sestra ruske carice Aleksandre koja je samo dan ranije ubijena zajedno sa suprugom, sinom i četiri kćeri.
Zanimljivo je da su Elizabeta i njena sestra, ruska carica Aleksandra bile unuke britanske kraljice Viktorije.
Velika kneginja Elizabeta bila je poznata po izrazitoj pobožnosti još mnogo pre početka Oktobarske revolucije. Naime, to se pokazalo još 1905. godine, kada je socijalistički revolucionar Ivan Kaljajev ubio njenog supruga, kneza Sergeja Romanova. Elizabeta je tada hrišćanski oprostila ubici svog muža, a navodno se i zauzela da dobije pomilovanje.
Nakon tog ubistva, navodno je prestala da jede meso, a zatim je odlučila da stupi u samostan. Prethodno je prodala svoj luksuzni nakit, uključujući i venčani prsten i ostalu imovinu. Tako prikupljenim novcem finansirala je podizanje samostana svete Marte i Marije u Moskvi.
Postala je poglavarka tog samostana, a u sklopu njega otvorila je i bolnicu i sirotište. Samostan je delio čak 300 obroka za siromašne stanovnike Moskve.
Nakon Oktobarske revolucije Boljševici su veliku kneginju Elizabetu ubili, navodno po Lenjinovoj naredbi, i odveli je iz samostana u zatvor.
Kod mesta Alapajevsk sa sibirske strane Urala, Elizabetu su bacili u rudarsko okno duboko oko 20 metara, a s njom još i nekoliko daljih pripadnika carske dinastije.
Kad su Boljševici shvatili da zatvorenici nisu poginuli od pada, bacili su granatu u otvor. Čak ni to nije ubilo Elizabetu jer je jedan od boljševičkih agenata čuo nju i ostale kako pevaju pravoslavni pev s dna okna.
Ni nakon druge granate pevanje nije prestajalo, pa je vođa naredio da se nabaca suvo granje u rupu i da se sve zapali.
Oko mesec dana kasnije to mesto su oslobodili kontrarevolucionari, a zatim su pronašli leševe Elizabete i ostalih u poluspaljenom stanju.
Elizabeta je kasnije pokopana u Jerusalimu, u crkvi svete Marije Magdalene na poznatoj Maslinskoj gori.
U međuvremenu je proglašena pravoslavnom sveticom i mučenicom.
Ostali događaji na današnji dan:
64. Dve trećine Rima izgorelo je u požaru. Car Neron optužio je hrišćane da su podmetnuli požar i prognao ih iz Rima.
1290. Kralj Edvard I proterao je Jevreje iz Engleske.
1536. Engleski parlament doneo je odluku o nepriznavanju papske vlasti u Engleskoj. Engleskom je tada vladao Henri VIII.
1610. Umro je italijanski slikar Mikelanđelo Merizi da Karavađo, koji je već u ranoj fazi prekinuo sa manirizmom i naturalističkim realizmom slikao likove iz
svakodnevnog života, koristeći svetlost kao glavni elemenat kompozicije.
1635. Rođen je engleski fizičar Robert Huk. Usavršio je mikroskop i eksperimentalno dokazao da se centar težišta Zemlje i Meseca kreće oko Sunca u elipsi. Formulisao je osnovni zakon teorije elastičnosti („Hukov zakon”).
1721. Umro je francuski barokni slikar Žan Antoan Vato, dominantna ličnost francuskog slikarstva početkom 18. veka („Polazak na Kiteru”, „Parisov sud”).
1811. Rođen je engleski pisac Vilijam Mejkpis Tekeri, jedan od najznačajnijih satiričara 19. veka („Vašar taštine”).
1870. Prvi vatikanski koncil proglasio je dogmu o papinoj nepogrešivosti (infalibilitet) o pitanju vere i morala svih vernika.
1872. Umro je meksički državnik i nacionalni heroj Benito Pablo Huarez. Kao predsednik Meksika (tri puta, 1858, 1867, 1871) odvojio je crkvu od države i sproveo niz reformi kojima je smanjio moć crkve i vojske.
1887. Rođen je norveški oficir Vidkun Kvisling, premijer marionetske pronacističke vlade u Drugom svetskom ratu (1942-45). Po završetku rata osuđen je na smrt i streljan, a njegovo ime postalo je simbol nacionalne izdaje.
1918. Rođen je južnoafrički političar Nelson Mandela, lider Afričkog nacionalnog kongresa i borac protiv aparthejda. Nakon 28 godina provedenih u zatvoru, postao je 1994. prvi crnac predsednik Južne Afrike.
1921. Rođen je američki astronaut Džon Glen, prvi Amerikanac koji je 1962. obleteo Zemlju u kosmičkom brodu „Merkjuri-Atlas 6″.
1925. Budući nacistički lider Nemačke Adolf Hitler je objavio prvi tom svog ličnog manifesta „Majn kampf”.
1933. Rođen je Jevgenij Aleksandrovič Jevtušenko, predvodnik post staljinističke generacije ruskih pesnika („Padaju beli snegovi”, „Obećanje”, „Hidrocentrala u Bratsku”, „Autobiografija”).
1936. Pobunom u Melilji, u španskom Maroku, protiv vlade Narodnog fronta premijera Manuela Asanje, počeo je građanski rat u Španiji.
1942. Nemci su, u Drugom svetskom ratu, uz pomoć domobrana, nakon više od mesec dana borbi pobedili partizanske snage na planini Kozari, u severozapadnoj Bosni. Spaljena su sela, a oko 50.000 ljudi odvedeno je u logore.
1942. SAD su u Drugom svetskom ratu objavile rat Bugarskoj, Mađarskoj i Rumuniji.
1971. Šest emirata u Persijskom zalivu – Abu Dabi, Dubai, Šardža, Adžman, Um-al-Kajvajn i Fudžajra – sklopilo je sporazum o osnivanju federacije Ujedinjeni Arapski Emirati. Sporazum je stupio na snagu u decembru 1971, a u februaru 1972. federaciji se priključio i Ras-al-Kajma.
1972. Egipat je zatražio od SSR-a da povuče svih 20.000 vojnih savetnika, optuživši Moskvu da nije poslala obećano oružje.
1992. Ratni brodovi NATO-a uplovili su u Jadransko more radi kontrole sprovođenja sankcija UN protiv SR Jugoslavije, u prvoj takvoj operaciji u Evropi od Drugog svetskog rata.
1994. U eksploziji podmetnute bombe u centru jevrejske zajednice u Buenos Ajresu poginulo je 96 ljudi.
2001. Skupština Srbije usvojila je zakone o radio-difuziji, o borbi protiv organizovanog kriminala i mafije, kao i zakon kojim se Resor državne bezbednosti MUP-a Srbije transformiše u samostalnu Bezbednosno-informativnu agenciju.
2002. A.J.P. Abdul Kalam, etnički Tamil, postao je 12. po redu predsednik Indije i treći je Musliman izabran na tu visoku državnu funkciju. Kalam je naučnik i tvorac indijskog nuklearnog programa.
2003. Britanska policija pronašla je telo naučnika Dejvida Kelija, stručnjaka za naoružanje u Ministarstvu odbrane, koji je bio glavni izvor britanskog BBC za tvrdnju o navodnom vladinom falsifikovanju podataka o iračkom oružju za masovno uništenje. Prema izveštaju policije Keli je izvršio samoubistvo.
2005. Bivši komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek, zvani Legija i još trojica pripadnika JSO osuđeni su na po 40 godina zatvora zbog ubistva bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića i pokušaj ubistva lidera SPO Vuka Draškovića u Budvi. Maksimalne kazne zatvora potvrdio je Vrhovni sud Srbije 28. juna 2006.
2005. Umro je general Vilijam Vestmorlend, komandant američkih vojnih operacija u Vijetnamu.
