Kao i svaka srpska kuća, i Karađorđevići su slavili krsno ime. Od drugih slava ona se razlikovala samo utoliko što su Karađorđevići, kad su bili vladari, slavi pridavali nešto veći značaj zbog zvanica koje su dolazile na čast i gošćenje, piše Nedeljnik.

Ostale su upamćene slave vožda Karađorđa, na koje je pozivao ustaničke vojvode i ruske konzule – Rodofinikina i Nedobu. Koliko se u ono vreme pilo, može se suditi po tome što su ustanici uspevali da opiju i ruske konzule! Da bi vožda odvikao od rakije, Rodofinikin je uzaludno pokušao da ga nauči da pije čaj s rumom.

Od svih slava, ostala je zabeležena ona iz 1808. godine. Pripremajući ustavnu reformu ustaničke države, Karađorđe je pozvao u Topolu najistaknutije ustaničke prvake i Rodofinikina, koji nije došao, ali je voždu poslao ribu.

Pilo se i jelo kao nikada do tada dok se pripremao nacrt ustavnog akta tokom slavskih razgovora i dogovora. Ustavni zakon bio je odličan kad se zna u kakvom stanju i raspoloženju je pripremljen.

Kralj Petar
Wikipedia

Smrt kneginje Zorke podstakla je kneza Petra (potonjeg kralja Petra) da se obrati mitropolitu Mihailu s molbom da mu dozvoli promenu slave. Od 1890. godine Karađorđevići slave Svetog Andreja Prvozvanog (30. novembar/13. decembar), svetitelja veoma uvažavanog kod Rusa.

Na Svetog Andreja Karađorđe je osvojio beogradsku varoš (1806), a knez Miloš je čitao Hatišerif iz 1830, posle čega je ovaj svetitelj bio državni praznik Kneževine Srbije.

Od tada Karađorđevići slave Svetog Andreja, a drugi ogranak voždove porodice – Marinkovići, i danas slave Svetog Klimenta.