Luksuzni brod "Kap Arkona", poznatiji i kao "plutajuća palata", bio je odgovor Nemaca na čuveni Titanik. Prvo je prevozio imućne porodice iz Nemčake do južne Amerike 1927. godine, ali je onda postao nešto mnogo zlokobnije i završio svoju pomorsku karijeru tragično.
Ovaj plovni dragulj pretvoren je u plutajući nacistički kamp na početku Drugog svetskog rata, piše “Daily Mail”.
Brod je prevozio oko 2.800 zatvorenika do Švedske u dogovoru sa švedskim Crvenim krstom, kada su se britanski piloti obrušili na njega raketama. Oni su mislili da se na brodu nalaze bivši nacistički komandanti logora koji nameravaju da odu u Norvešku.
Nije bilo brodova za spasavanje, neki od zarobljenika su ostali ispod palube jer nisu uspeli da se popenju uz merdevine kako bi se dokopali palube. Hodnici su bili puni dima i vatrena buktinja se širila veoma brzo. “Kep Arkona” je na kraju izgubila tri puta više ljudi nego čuveni Titanik i pamti se kao najveća pomorska katastrofa ikada – pisao je Robert Votson, autor knjige “Nacistički Titanik: Neispričana priča o katastrofi iz Drugog svetskog rata”.
Na brodu bio i Klark Gejbl
Ovaj naci brod, prethodno je bio stecište uglednih i imućnih ljudi. Čak su i poznate ličnosti tog vremena, poput Klarka Gejbla, osetili čari ove pomorske luksuzne lepotice.
“Kraljica Južnog Atlantika”, kako su je zvali, bio je najveći putnički brod koji je putovao do Amerike, a takođe i najbrži, pa je tako od Hamburga do Buenos Ajresa stigao za samo 15 dana.
Šampanjac, kavijar, kazino, orkestri, koncerti, ples. Sve ste to mogli da imate na ovo luksuznom kruzeru.
Plutajuća palata je imala od 1927. godine do 1939. oko 20 transatlantskih putovanja. Ova slavna putovanja završila su se 1. septemra 1939. godine, kada je Hitlerova vojska umarširala u Poljsku i počeo rat. Ponos Hamburga bio je “regrutovan” od strane nacista i poslat na severnu obalu Poljske.
Brod je vremenom rđao i njegova slava je počela da opada. I tako je bilo sve do Gebelsa koji je, kao i Hitler, bio filmski fanatik. Hitlerov propagandni ministar odlučio je da ovaj brod upotrebi u te svrhe, a “Kep Arkona” je dobila glavnu ulogu.
Međutim, epski propagandni film je premašio budžet, pa je cela ekipa koja se bavila snimanjem počela da priča kako je film uklet, kao i brod. Herbert Selpin, režiser ovog propagandnog filma počeo je da pije i na setovima je često dolazio u velike sukobe sa pripadnicima Gestapoa. Ubrzo je uhapšen, ubijen, ali je pisano da je izvršio samoubistvo. Kako je potonuo film, tako je sa njim i krenuo “Kep Arkona”.
Na brodu je vladao užas
Čuvena morska lepotica je još jednom izvađena iz naftalina i u januaru 1945. godine prevozila je izgladnele i bolesne zatvorenike koji su boravili u brutalnim koncentracionim logorima.
Poslednja naređenje za “Kep Arkonu”, bilo je da primi zarobljenike, uglavnom Sovjete iz logora Nojengam, gde su vršeni medicinski eksperimenti na njima i gde su kosti mrtvih logoraša i njihovo meso služeni kao hrana ostalim zarobljenicima.
U razgovoru sa Himlerom, švedski diplomata i potpredsednik Crvenog krsta Švedske Folke Bernadot uspeo je da ga nagovori da pusti i norveške civile iz logora i evakuiše ih u Švedsku. Sledeći plan mu je bio da to isto uradi za jevrejske zatvorenike.
Pretrpana izgladnelim i bolesnim zatvorenicima “Kep Arkona” je krenula ka Švedskoj. Na brodu je vladao užas, mnogo njih je umrlo od gladi i već ranije dobijenih bolesti. Toaleti nisu radili, fekalije su bile svuda. Nacistički stražari nisu mogli da podnesu smrad i uslove koji su bili neljudski i odlučili su da napuste brod.
Sreća se definitivno okrenula protiv ovog broda. Znajući koliko je Baltik važan Nemcima, britanski borbeni avioni “tajfuni” obrušili su se na jugozapadnu obalu Baltika. Tada je “Kep Arkona” greškom potopljena i poginuli su svi koji su bili na brodu – ukupno preko 5.000 zatvorenika, stražara i članova posade.
