U isto vreme dok su u renensansnoj Italiji cvetale umetnost i kultura – zahvaljujući Leonardu da Vinčiju, Botičeliju i Rafaelu, Bordžije su podizale nivoe izopačenosti u zemlji.
Otac porodice, Rodrigo Bordžija, bio je poreklom Španac i dugo je služio kao kardinal. Kad je 1492. umro papa Inoćentije, Rodrigo je odlučio da ništa ne prepusti slučaju. Poslao je mazge natovarene srebrom da podmiti kardinale čiji su mu glasovi trebali da ispuni svoju ambiciju i postane papa Aleksandar VI.
Renesansni kardinali su živeli raskošno poput kraljeva – išli su u lov, kockali se, održavali bankete i gomilali bogatstvo. Takođe su ignorisali svoje zavete o skromnosti i čestitosti i u vreme kad je postao papa, 60-godišnji Rodrigo već je imao gomilu dece sa različitim ženama.
Bez prikrivanja je svoju porodicu preselio u Vatikan, uključujući svoju 14-godišnju ljubavnicu Đuliju Farneze i četvoro omiljene dece – Čezara, Huana, Lukreciju i Hofrea.
Očeva ljubimica
Lukrecija, očeva ljubimica, udala se u 13-toj godini za udovca Đovanija Sforcu, vladara Pezara. Lukrecija je bila lepotica, sa valovitom crvenom kosom i porcelanskim tenom, ali ju je nakon četiri godine brak Sforca iznenada napustio i pobegao u Rim, očigledno u strahu za sopstveni život.
Nije poznato šta se dogodilo među njima. Jedan trag može pružiti to što se Sforca pobunio kad je papa zatražio poništenje braka na osnovu njegovog nekonzumiranja. Sforca je rekao da je “upoznao svoju ženu bezbroj puta, ali da ju je papa odveo od njega ni zbog čega drugog nego da sam spava sa njom”.
Mnogi su verovali da je Rodrigo zaista spavao sa svojom ćerkom i da su Lukrecija i Čezare takođe bili ljubavnici. Stratern u svojoj knjizi “Bordžije: Moć i bogatstvo” navodi da nije moguće biti siguran u to, ali ukazuje da je porodica izgleda uživala u seksu kao u rekreaciji i da su često viđani kako se miluju u javnosti.
Lukrecija Bordžija je 1497. imala svega 17 godina i bila je udata, kad je počela da “švrlja” sa Pedrom Kalderonom, papskim komornikom. Par je bio toliko indiskretan da je Lukrecija oterana u samostan, a nesrećni Pedro završio je plutajući u reci Tibar u Rimu, tela zavezanog i izbodenog.
Sumnja je pala na Lukrecijinog brata Čezara. Kako se govorkalo, njegov motiv za ubistvo Pedra nije bila želja da odbrani sestrinu čas, već incestuozna ljubomora. Govorilo se čak da je Kalderon ubijen dok se očajnički držao za ogrtač pape Aleksandra VI, koji je bio otac Čezara i Lukrecije. Naravno, zločin nije nikad rešen.
Đavoli sa licima anđela
Bordžije su svakako bile sklone orgijama i deljenju partnera – i Čezare i njegov brat Huan imali su aferu sa Sančijom od Aragona, ženom njihovog brata Hofrea. Kad je Huan izboden i bačen u Tibar, Čezare se opet našao kao glavni osumnjičeni.
Kako navode njegovi savremenici, Čezare je bio “najzgodniji muškarac u Italiji”. Iako je uživao u lepom odevanju, zabavama i ženama otac ga je imenovao za biskupa Pamplone u 15-toj godini, a za kardinala u 18-toj. To je sve bio deo njegovog plana da pretvori papinstvo u dinastiju Bordžija i ujedini Italiju sa porodicom na liderskoj poziciji.
Čezare je bio okrutan i krvožedan. Njegov pojam zabavnog popodneva je bio da stoji na balkonu sa Lukrecijom iznad zatvorskog dvorišta i gađa zatvorenike svojim samostrelom. Bio je brutalan i prema svojim neprijateljima – kad se jedan satirist našalio na njegov račun on mu je odsekao jezik i zakovao ga za njegovu otkinutu ruku. Nakon pet godina dao je ostavku na mesto kardinala (prvi put u istoriji) i okrenuo se ka vojsci.
Čezare je bio brutalan vojnik i lukavi taktičar. Oformio je savez sa francuskim kraljem Lujom XII i stvorio državu u centralnoj Italiji da njome vlada, na očevo oduševljenje. Ali je nastavio da zlostavlja i voleo je da se oblači u crno, a ponekad je stavljao i crnu masku.
Jedan od njegovih najpoznatijih činova je opsada grada Forli, kojim je vladala Katerina Sforca, jedina žena vladarka u Italiji i rođaka Lukrecijinog prvog muža. Nakon 10 dana Katerina je uhvaćena i zatočena u Čezareovoj spavaćoj sobi. Pokušala je da pobegne, nakon čega je bačena u zatvor. Na kraju je puštena, ali nikada nije otkrila šta se desilo između nje i Čezarea.
– Kad bih mogla nešto da napišem zapanjila bih svet – rekla je umirući.
Neslavan kraj porodice
Međutim, s koliko god žena da je bio Čezare je bio opsednut sestrom Lukrecijom, pa je 1500. naredio komandantnu svoje garde da uđe u spavaću sobu u kojoj je Lukrecija spavala sa svojim drugim suprugom i zadavi ga. Ovo nije bilo samo eliminisanje rivala već i zastrašivanje neprijatelja.
Iako je Lukrecija žalila za svojim mužem, brzo je oprostila bratu. Završila je kao vojvotkinja od Ferare, ugledni patron umetnosti. Uprkos glasinama nema mnogo dokaza da je ona ikad otrovala bilo koga.
Što se tiče Čezarea, njegovo carstvo nije nadživelo očevu smrt. Bez papine podrške neprijatelji su ga uhvatili. Pobegao je, ali je umro na bojnom polju 1507, proboden od strane tri viteza koje nije ni poznavao.
Rodrigov naslednik, papa Julije II, naredio je po ceni izopštenja da niko više ne sme da govori niti misli o Bordžijama.
