Smatralo se da je porez na dohodak previše nametljiv, jer vlada u to vreme nije imala mogućnosti da dedaljno odredi koliko ljudi zarađuju.
Porez na prozore je prvobitno naplaćivan u dva dela.
Ljudi su morali da plaćaju dva šilinga godišnje po kući ako su imali manje od 10 prozora, šest šilinga ako su imali između 10 i 20, i 10 šilinga za one sa više od 20 prozora.
U sadašnjim vrednostima, dva šilinga bi vredelo oko 13,50 funti.
Naravno, porezi menjaju ponašanje ljudi, pa porez na prozore nije dostigao očekivane sume, jer su mnogi na njega odgovorili tako što su zazidali neke svoje prozore kako bi izbegli plaćanja.
Posetioci Britanije opčinjeno zure u neke od naših starih kuća, primećujući da tamo gde je očigledno nekada bio prozor, sada stoje cigle ili malter. Ponekad se takav prozor može videti u celim redovima kuća u nizu u istoj ulici ili kvartu.
Takođe, nove kuće su građene sa što manje moguće manje prozora da bi se izbegao porez.
U Škotskoj je porez na prozore uveden nakon 1748. Kuća je morala imati najmanje sedam prozora, ili kiriju od najmanje pet funti da bi bila pod porezom.
Neki građani su 1780-ih odlučili da, umesto da ih zazidaju – prozore ofarbaju u crno, ostavljajući beli okvir. Ovakvi prozori su bili poznati kao Pitove slike, po imenu tadašnjeg premijera, i još uvek se mogu videti u nekim mestima.
Porez na prozore bio je nepopularan, jer su ga neki videli kao porez na „svetlo i vazduh”.
Porez je višestruko povećavan, posebno tokom ratova sa Francuskom, ali je reformskom administracijom 1823. prepolovljen, a potpuno je okončan 1851. nakon pritiska naroda.
