Svetla ili Vaskršnja nedelja smatra se jednim velikim, neprekidnom proslavom Hristovog vaskrsnuća. Zato je svakog dana bogosluženje isto kao i na Vaskrs. Sve ovo prati i veliki broj verovanja i narodnih običaja poznatih od davnina.
Četvrtci u narodnom verovanju važe za baksuzne dane. Svi osim ovog današnjeg!
Svetli četvrtak je jedini koji se po tradiciji smatra vrlo srećnim. Veruje se da su ovog dana sva mesta gde žive ale, kakakondžule i druge nečastive sile zatvorena, da zemljom hodaju samo dobra nebeska bića, pa da zbog toga i ljudima danas dobro ide.
Zbog toga je većina običaja vezana za Svetli četvrtak u vezi sa novim počecima i srećnim trenucima u životu čoveka. Ovog dana treba započeti posao, naročito onaj koji ne ide od ruke. Takođe, treba uputiti molbu za neku neostvarenu želju i ona će se, kažu stari, sigurno ostvariti.
U narodu je ovaj dan poznat i kao Beli ili Zeleni četvrtak i na njega se ne radi. U Istočnoj Srbiji se cela ova nedelja, a posebno četvrtak praznuje da bi bila rodna godina. Od današnjeg dana do Spasovdana se svetkuje tako što se ništa ne radi u poljima ni sa stokom.
Sve u svemu, Svetli četvrtak je dan za radost, opuštanje i veselje. Jedino što danas nikako ne treba raditi je praviti svadbeno veselje, jer bi muzika i galama, kaže predanje, mogli uplašiti i oterati “dobra božanstva”.
