Motiv ubistava koje je počinila Leonarda Ćankuli je apsolutno bizaran!

 

 

Bila jednom jedna gospođa po imenu Leonarda Ćankuli. Rođena je 1894. godine u Monteli, u okrugu Avelino, u južnoj Italiji. Još kao mlada devojka dva puta je pokušala da se ubije.

Udala se sa 23 godine za službenika Rafaela Pensardija, a njena porodica nije odobrila taj brak. Hteli su da je udaju za drugog muškarca i Leonarda je tvrdila da ju je tada majka proklela. Mladi bračni par preselio se u njegovo rodno mesto, Lauriju, gde je Leonarda osuđena zbog prevare. Pošto je odslužila zatvorsku kaznu, preselili su se u Koređi, gde je otvorila prodavnicu. Tamo je postala veoma poštovana i popularna.

Tokom braka bila je 17 puta trudna, od toga je troje dece pobacila. Desetoro je umrlo u ranoj mladosti. Zato je bila i više nego zaštitnički nastrojena prema ono četvoro preživelih. Njeni strahovi bili su pojačani proročanstvom koje joj je jedna žena rekla kad je bila mlada – da će se udati i roditi decu, ali da će sva njena deca umreti. Navodno, zbog toga je često odlazila kod Roma, da joj gataju, a jednom prilikom neko joj je rekao da joj u desnom dlanu vidi zatvor, a u levom zatvorsku ludnicu.

Godine 1939. Leonarda je saznala da njen najstariji sin Đuzepe želi da ode u vojsku. Pošto je bio njen miljenik, rešila je da ga zaštiti po svaku cenu. Došla je do zaključka da njegova bezbednost zahteva ljudske žrtve. Zato je ubila tri svoje sredovečne komšinice!

Prva žrtva Ćankulijeve bila je Faustina Seti. Leonarda joj je poslužila vino u koje je sipala drogu, a potom je ubila sekirom i njeno telo odvukla u orman. Isekla je telo na devet delova, a krv sakupila u posudu.

Isekla sam telo u kazan, dodala sedam kilograma masne sode koju sam kupila da pravim sapun i mešala sam to dok se nije smesa zgusnula. Razlila sam to u kante i bacila u obližnju septičku jamu. A krv sam sačekala da se zgruša, pa sam osušila u rerni, izmrvila i pomešala sa malo brašna, šećera, čokolade, mleka, jaja i putera i zamesila čajne keksiće. Služila sam to ženama koje su dolazile kod nas, ali jeli smo i Đuzepe i ja – piše u zvaničnoj izjavi koju je Leonarda dala policiji.

Isto je uradila i sa telima Frančeske Soavi i Virdžinije Kaćopo, s tim što joj je poslednja žrtva ostala u “divnom” pamćenju.

I ona je završila u kazanu. Ali njeno meso je bilo masno i belo, pa sam dodala kolonjske vode i dugo kuvala, da se napravi lep, kremast sapun. To sam razdelila poznanicima i komšijama. I kolači napravljeni od nje su bili bolji, ta žena je bila baš slatka – rekla je Ćankulijeva.

 

Ona je od svih žena nasledila i novac i nakit, pa je bila bogatija za, otprilike, 83 hiljade lira!

Međutim, zaova treće žrtve postala je sumnjičava. Virdžinija je nestala, a zadnji put je viđena kako ulazi u Leonardinu kuću. Otišla je u policiju koja je ubrzo otvorila istragu i uhapsila Leonardu. Ćankulijeva je odmah proznala ubistva i detaljno objasnila šta je radila.

Osuđena je na trideset godina u zatvoru i na još tri godine u zatvorskoj ludnici. Umrla je 1970. godine usled izliva krvi u mozak.

Predmeti konfiskovani iz njene kuće – uključujući i kazan u kojem je kuvala žrtve – nalaze se u Kriminološkom muzeju u Rimu.