Na početku 19. veka, medicina je još uvek bila u povoju. Stoga  je među stanovništvom Evrope vladao strah da ljudi mogu biti sahranjeni živi.

Novine toga doba bile su preplavljene ovakvim pričama, a ni doktori nisu uvek uspeli da naprave jasnu razliku između smrti i kome.

Učestalost ovakvih sumnji podstakla je slikara Antoana Virca da naslika jedno od njegovih najpoznatiji dela. Na slici je prikazan pokopan čovek koji se posle teške bolesti budi zarobljen u svom grobu.

SMRT JE STRAŠNA, ali u Viktorijansko doba, kada je postojao OVAJ OBIČAJ, bila je JOŠ GORA (FOTO)

Wikipedia

Zbog toga je pronalazač i grof, Mihael de Karnis patentirao izum, poznat kao sigurnosni kovčeg. Ova konstrukcija, osim što je vršila primarnu funkciju mrtvačkog sanduka – sahranjivanje, imala je i veliki broj dodatnih funkcija.

Kovčeg se zvao “Le Karnis” i bio je konstruisan tako da pruži spas preživelima, iako su bili u agoniji. Na njemu su bili postavljeni zvončići i pištaljke koji su imali funkciju alarma. Kovčeg je imao oprugu čije bi pokretanje omogućilo oslobađanje iz groba.

Zbog svoje niske cene ali i svrsishodnosti, izum je bio vrlo tražen.

Nekome je ovo bilo smešno?! Stari Englezi nikada nisu bili zlato, ali OVAJ VIKTORIJANSKI OBIČAJ bio je PRAVA BOLEŠTINA

Wikipedia

Francusko društvo za higijenu, odobrilo je korišćenje ove sprave, a Londonska asocijacija za prevenciju prerane smrti bila je jedan od pokrovitelja izrade. Uspešno iskorišćena sprava bi se mogla koristiti iznova, a grobarima je bila laka za prenos.

Ipak, “Le Karnis” je vremenom izgubio podršku. Kovčeg je bio nefunkcionalan na zvaničnim prezentacijama, a često bi tela u fazi raspadanja pritisnula oprugu i “ustala” iz groba.

Ugled pronalazača je bio uzdrman, a on nikada nije mogao pa plasira svoj izum u SAD. Ipak, mnogi smatraju da izraz “Zvono kao spas”, potiče upravo iz ovog perioda.