Švedska Poreska uprava objavila je nedavno da je spremna da izda zvaničnu potvrdu o smrti Raula Valenberga, 70 godina posle ničim potkrepljene informacija da je umro u zloglasnom zatvoru Lubjanka u tadašnjem Sovjetskom savezu.

 

Ovaj švedski diplomata pomogao je u spasavanju hiljada mađarskih Jevreja tokom Drugog svetskog rata.  Nakon 1941. Valenberg se kao švedski katolik slobodno kretao Evropom, pa i nacistički okupiranim područjima. Kako je često putovao, primećivao je sve ekscentričnosti nacističke birokratije.

Prema rečima njegove prijateljie Viveke Lindfors, Raul je bio izuzetno pogođen sudbinom evropskih Jevreja, o čemu joj je često pričao. U isto vreme, u SAD osnovana je Uprava za ratne izbeglice, i to sa ciljem spašavanja Jevreja i drugih žrtava nacista u Evropi.

Dobrovoljno je otišao tamo odakle su svi bežali

U proleće 1944. godine jedan od primarnih ciljeva bilo je spašavanje 700.000 Jevreja iz Budimpešte. U neutralnu Švedsku došli su kako bi našli nekoga ko bi dobrovoljno otišao u ambasadu te zemlje u Mađarskoj. Raul Valenberg javio se sam.

Nakon što je prihvatio zadatak i došao u Budimpeštu, Valenberg je odmah poslao dopis ministru spoljašnjih poslova, u kojem je tražio da ga oslobode diplomatskih protokola. Taj dopis diplomatima je bio šokanatan, ali to je upravo bio način na koji je Valenberg delovao.

Čovek koga su i nacisti poštovali

Kada su nacisti počeli da deportuju Jevreje u vozovima, Valenberg se penjao na vagone i bacao propusnice ljudima u vozu. Nemačkim vojnicima naređeno je da pucaju na njega, ali su bili toliko impresionirani njegovom hrabrošću da su namerno pucali previsoko kako ga ne bi pogodili.

Ovo čoveku ništa nije bilo strano… Iako je bio neiskusan u diplomatiji, radio je predano i srčano na spasavanju Jevreja. Davao je mito, ucenjivao i iznuđivao povlastice. Praznim pretnjama i raznim obećanjima isposlovao je da mu mađarske vlasti odobre 4500 propusnica koje su Jevreje spasavale od deportacija.

U stvarnosti, izdavao je i do tri puta više dokumenata nego što mu je bilo dozvoljeno, a u izradi propusnica zaposlio je i same Jevreje, nekoliko stotina njih. S obzirom na to da su radili za ambasadu neutralne države, nisu morali da nose Davidovu zvezdu. 

Vrlo brzo nacisti su prodreli u Mađarsku i postavili pronacističku vlast, ali Valenberg je nastavio da se bori. Počeo je da otvara tzv. švedske kuće, u kojima su se krili Jevreji. Ispred svake od trideset sagrađenih kuća stajala je velika švedska zastava. Uskoro je samo u tim kućama bilo više od 15.000 ljudi. 

Tužan i nikada razjašnjen kraj

 

Januara 1945. godine Valenberg je očajnički tražio odgovorne osobe koje bi mogle da mu pomognu, ali tada su Sovjeti ušli u Budimpeštu. U tom trenutku u gradu je bilo samo 120.000 Jevreja. Prema procenama Valenbergovih saradnika, on je spasio oko stotinu hiljada ljudi.

Dočekao je sovjetske trupe 17. januara ispred jedne od švedskih kuća i tražio da ga odvedu u središte sovjetske vojske u Debrecenu. Pozdravio se s kolegama i obavestio ih da će se vratiti za osam dana. Više ga nisu videli, i niko ne zna šta se dalje s njim dogodilo.

Ovog švedskog diplomatu, koji je pomogao u spasavanju hiljada mađarskih Jevreja u Drugom svetskom ratu, zarobile su 1945. sovjetske snage u Budimpešti.

Prema izveštajima zvanične Moskve, Valenberg je umro u zloglasnom zatvoru Lubjanka još 1947. godine, ali za to nikada nisu podneli nikakve dokaze. Pretpostavlja se da su Sovjeti mislili da je Valenberg američki špijun, pa su ga uhapsili. Njegovo telo nikada nije pronađeno i do danas se ne zna gde je sahranjen.

* Dopala vam se ova priča? Lajkujte nas na Facebook-u i vaša dnevna doza istorijskih zanimljivosti stiže!