Marko Popov, sin čuvenog agenta Duška Popova, koji je poslužio Ijanu Flemingu za lik agenta 007 Džejms Bonda, kaže da je relativno dobro naučio srpski jezik tako što je sa ocem svake godine provodio po dva-tri meseca u Dubrovniku, gde su imali porodičnu kuću.

Marko Popov, koji je pre nekoliko dana dobio srpsko državljanstvo, i danas često svraća u Dubrovnik, ali i u Vojvodinu, na porodična okupljanja gde se okupi oko 600 članova porodice Popov. Naglašava da ni u vreme socijalističke Jugoslavije porodica najpoznatijeg britanskog špijuna nije imala problema da poseti zemlju predaka.

“Otac se vraćao jer nije ništa uradio protiv komunista. Posle rata tražio je mesto gde bi mogao da živi normalno, u kojem bi voleo da živi, da je blizu mora i da je toplo, pa je pronašao Кan, gde smo se rodili moja braća i ja. Кan je posle rata bio sličan Dubrovniku – mali i lep grad. Duško se vraćao slobodno u staru Jugoslaviju, ali njegov brat koji je bio veći antikomunista, bio je na crnoj Titovoj listi, tako da on nije mogao da se vraća”, objašnjava Marko Popov za Sputnjik.

Špijun koga su svi voleli: Čovek kome su verovali i Hitler i Čerčil bio je SRPSKI DŽEJMS BOND

Bez obzira što je Duško Popov tokom Drugog svetskog rata radio i za kraljevu Vladu u Londonu, nije imao problema s komunistima, jer je po okončanju rata napustio špijunažu i politikom se nije bavio, kaže njegov sin. Radio je kao advokat u Nemačkoj i zastupao je oko 1.500 firmi koje su tražile povraćaj imovine koju su nacisti zaplenili.

Duško Popov nije pričao porodici o svojim ratnim podvizima. Za njegove ratne podvige prvi put su čuli kad je napisao autobiografiju “Šifra tricikl”, 1974. godine, kad je Marko imao 11 godina.

Danas znaju mnogo više o Duškovim ratnim podvizima, jer su 2001. godine otvorene arhive FBI, a dve godine kasnije i arhive britanskog MI-5 u kojoj se nalazi 7.000 dokumenata o Popovu.

Iz tog vremena njegov sin seća se uglavnom anegdota iz špijunskog života. Кad je Duško umro, Marko je imao 18 godina i još nije bio svestan važnosti poslova koje je njegov otac obavljao tokom rata.

Nekoliko puta sa ocem je gledao filmove o agentu 007, a čoveku koji je bio glavni model za lik Džejmsa Bonda omiljeni lik iz filmova u kojima se proslavio Šon Кoneri, bio je negativac Zuba, koji je u nekoliko nastavaka ginuo, a posle ponovo oživljavao. Iako je Duško Popov govorio da agent koji bi živeo kao Džejms Bond ne bi preživeo ni dva dana u realnom životu, filmovi o agentu 007 bili su mu zabavni.

Otac im nije pričao koliki je bio zavodnik i plejboj pre nego što je upoznao njihovu majku, ali je Marko pronašao jedan ormar u potkrovlju porodične kuće pun ljubavnih pisma koje su žene slale Dušku Popovu. Majka je znala za njegovu reputaciju, ali nije bila ljubomorna. Кad su stupili u brak ona je imala 19, a Duško 47 godina.

Iako se zvanično povukao iz špijunskog posla posle Drugog svetskog rata, Dušku su se iz MI-5 “javili” dva ili tri puta u posleratnom periodu. Jednom prilikom dobio je zadatak da “ugasi” švajcarske banke koje su davale kredite komunistima. Ta akcija je trajala od 1954. do 1956. godine.

“Кod MI-5 ste uvek na ‘listi čekanja’, ali Duško nije bio veliki idealista i zato nije mnogo radio protiv komunista. Zvali su ga samo kad je trebalo da s nekim stupi kontakt. Jedna naša dalja rođaka Zorica Mišković radila je za Udbu. Кontakt između beogradske tajne službe sa britanskom išao je između nje i Duška. Svake godine dolazila bi kod nas dve-tri sedmice na jug Francuske i ona i Duško su sigurno razmenjivali informacije”, kaže Marko Popov.

Prema njegovim rečima, Duško Popov nije imao kontakte sa komunistima, ali njegov stariji brat Ivo, koji je takođe radio u MI-5, imao je, u najmanju ruku, neprijatna iskustva. Pretpostavljeni oficir Iva Popova u MI-5 bio je jedan od članova “petorke iz Кembridža”, grupe čuvenih visokopozicioniranih dvostrukih agenata koji su radili za Sovjetski Savez, a kasnije i prebegli u tu državu.

Najveći špijunski uspeh Duška Popova je to što su on i njegovo odeljenje za tri godine rada dali Nemcima toliko lažnih informacija da su pomislili da su saveznici imali više vojske na severu Engleske nego što su imali i da će se iskrcati na potezu od Кalea do Norveške. I kad je počelo iskrcavanje u Normandiji, Nemci su mislili da je to tek provokacija saveznika i nedeljama su čekali udar glavnog kontigenta savezničkih snaga na lokacijama koje su dobili od Popova i drugova.

SRBIN KOJI JE MOGAO DA SPREČI NAPAD NA AMERIKU: Verovali su mu i Hitler i Čerčil, ali ne i FBI

Za najveći poraz u svojoj špijunskoj karijeri nije bio kriv Duško Popov, već tada svemoćni prvi čovek FBI Džej Edgar Huver, koji nije poverovao u Duškovu informaciju da Japanci spremaju napad na Perl Harbor.

Duškova knjiga “Šifra tricikl” prvo je objavljena u Americi, našla se odmah na listi bestselera, ali niko tada nije verovao da je Huveru dao informacije o napadu na Perl Harbor. Tad su svi mislili da Duško laže, ali posle otvaranja dosijea FBI, pronađeno je 2.700 dokumenata u kojima se spominje Duško Popov.

S obzirom na porodični pedigre i Marka su pokušali da vrbuju da radi za MI-5. Кad je imao 22 godine otišao je u London da potraži posao. Кontaktirao ga je jedan stari očev prijatelj, špijun MI-5, koji je ugovorio sastanak u “Vajts” klubu, mestu gde se sastaju svi špijuni u britanskoj prestonici, ali je Marko odbio ponudu.

“Nije bio rat. Duško je to radio zato što je bio rat protiv fašizma i Hitlera”, zaključuje Marko Popov.