Brunhilda Pomsel (105), nekadašnja sekretarica šefa nacističke propagande Jozefa Gebelsa, otvorila je dušu u dokumentarnom filmu "Nemački život" ("A German Life"), ali je umesto velikih otkrića o samom srcu Hitlerovog režima rekla da je bila "previše glupa i površna da razume šta se oko nje dešavalo".

 

Gebelsova sekretarica ne smatra sebe ni malo odgovornom za strahote koje su počinili nacisti. Kaže da ona i njene koleginice nisu znale o tome šta Nemačka radi i ističe da je “njen posao bio samo da kuca na mašini”.

– Da li je loše, da li je sebično kada ljudi koji su na nekim pozicijama pokušavaju da urade ono što je dobro za njih, čak i kada znaju da to što rade nanosi bol nekom drugom? – kaže Brunhilda Pomsel u uvodu filma.

Kako prenosi “Njujork tajms”, ona je rekla da je prosto bila “jedna od kukavica, previše glupa i površna da razume šta se dešava oko nje”.

– Ne, ne vidim sebe kao krivu. Osim ako prosto ne okrivite celu nemačku naciju što je dozvolila da takva vlast preuzme kontrolu. Onda smo to bili svi mi, uključujući i mene – kaže ona.

Na pitanje zašto je prišla nacistima odgovara kontra pitanjem.

– Zašto da ne? Pa svi su to radili – kaže ona.

Gebelsova sekretarica kaže i da veruje da svi koji govore da bi se suprotstavili režimu i na prvom mestu pomogli Jevrejima govore to iskreno, ali da to ne bi zaista i uradili.

– Verujem da to zaista misle, ali i da ništa ne bi uradili. Tada je cela zemlja bila omađijana, pod velikom kupolom, svi mi smo bili u velikom koncentracionom kampu – kaže ona.

Gebels kao “neverovatan glumac”

Za Gebelsa kaže da je bio “zgodan čovek”, da se “dobro nosio”, ali i da je iznad svega bio “neverovatan glumac”.

Iako je uživo slušala zapaljive Gebelsove govore, uključujući i onaj u kome je pozvao na totalni rat nakon poraza kod Staljingrada 1943. godine, Pomselova kaže da “tada nije razumela o čemu se radi”.

– Prosto nisam ni slušala. To me nije interesovalo. To jeste bilo glupo, sada to razumem – kaže ona.

Film “A German Life” izmontiran je nakon 30 sati razgovora sa Gebelsovom sekretaricom, za koju reditelji kažu da “nije bila posvećeni nacista”.

– Nju prosto nije bilo briga, i sklanjala je pogled. To je ono što je čini krivom – navodi jedan od reditelja Florijan Vigenzamer, koji kaže da krivica nije centralna tačka filma.