Nedavno skeniranje starogrčkog „kompjuteraˮ, poznatog kao Antikitera mehanizam, omogućilo je preciznije iščitavanje dve hiljade godina starog natpisa koji se nalazi na njemu, što je donelo nova saznanja o ovoj spravi i njenoj upotrebi.

 

Ostaci ovog predmeta pronađeni su još 1901. godine u olupinama trgovačkog broda nedaleko od obala grčkog ostrva Antikitera, a naučnici i istoričari još od tada nastoje da otkriju nešto više o njegovoj nameni.

U pitanju je bronzani astronomski kalkulator veličine kutije za cipele. Sa spoljašnje strane imao je brojčanike koji su bili povezani sa sistemom od trideset zupčanika smeštenih u unutrašnjosti. Unošenjem datuma i upotrebom ručice mehanizam je pokazivao poziciju Sunca i Meseca, lunarne faze, čak i cikluse Olimpijskih igara.

Svaki od osamdeset dva korodirana metalna delića Antikitera mehanizma ispisan je redovima starogrčkih slova, jedva vidljivih golim okom. U prethodnih deset godina, nove tehnologije snimanja, poput 3D rendgena, omogućile su iščitavanje skrivenih slova i reči u tekstu.

– Do sada smo uspevali da izdvojimo pojedine reči, ali je oko njih i dalje bilo previše nereda – pogrešno pročitana slova, praznine u rečenicama – naveo je Aleksandar Džouns, profesor istorije nauke Univerziteta u Njujorku, i dodao da sada konačno možemo pročitati nešto što liči na starogrčki.

Bogato nalazište

Spravu su otkrili lovci na morske sunđere u olupinama broda u blizini ostrva Antikitera, između Krita i Kitere. Brod je verovatno potonuo oko 65. godine pre nove ere, prevozeći skupocenu robu ka zapadnom Mediteranu. Grčki i američki podvodni arheolozi i dalje rade na iskopavanju ovog nalazišta.

U poslednjoj ekspediciji, završenoj 11. juna, istraživači su pronašli keramičke sudove, delove drvenog nameštaja i mermernih statua, zlatni nakit, ali nisu naišli na nove delove Antikitera mehanizma. 

Džouns i njegove kolege nedavno su u specijalnom izdanju časopisa „Almagestˮ objavili zbornik radova o natpisu Antikitera mehanizma.

Novootkriveni delovi teksta pomogli su Džounsu i njegovim kolegama da pretpostave kako je ova mašina originalno izgledala. Natpis na poleđini sprave govori o svim brojčanicima koji su se na njoj mogli naći i njihovoj nameni. 

– Na osnovu toga možemo zaključiti da se na prednjoj strani nalazio pano sa zodijakom kroz koji su se kretale planete – kaže Džouns.

Taj, danas izgubljeni pano, imao je skazaljke sa malim loptama na vrhovima, koje su predstavljale Sunce, Mesec i planete koje su starim Grcima bile poznate.

Nebeska tela su bila postavljena prema geocentričnom sistemu, a oko Zemlje su bile prikazane orbite. Istraživači su i ranije pretpostavljali da je ovaj pano postojao, ali nikada do sada nisu imali materijalne dokaze.

– Svako novo ronjenje donosi nadu da ćemo pronaći nove fragmente – rekao je Džouns.

Za njega najveća misterija ostaje pitanje čemu je ova sprava služila.

– Sada nam je prilično jasno šta je ova sprava radila, ali se i dalje postavlja pitanje zbog čega ju je neko uopšte napravio. Po mom mišljenju, verovatno je služila kao sredstvo za podučavanje kosmologije i nauke o vremenu – zarad edukacije, a ne daljeg istraživanja – ističe naučnik.

Profesor pretpostavlja da je onaj koji je rukovao mehanizmom bio dobro upućen u to kako sprava funkcioniše, ali da bi se neupućenom posmatraču naprava verovatno činila tajanstvenom.

– Većina ljudi je taj predmet videla samo kao zatvorenu kutiju, za njih je ona sigurno predstavljala neverovatnu napravu – zaključio je Džouns.