Naučnici veruju da smo na korak bliže pronalaženju vode na mesecu koja bi se mogla koristiti za piće, što znači da bi u budućnosti bilo moguće živeti na Mesecu.
Američka agencija NASA je objavila rezlutate istraživanja svojih naučnika koji su mapirali nivoe vodonika širom krševitih nanosa na površini Meseca i pronašli su začuđujuće visoke nivoe vodonika na krajnje specifičnim lokacijama – na padinama kratera na južnoj hemisferi koje su okrenute ka južnom polu.
Na osnovu ovih novih otkrića, naučnici tvrde da su ovi džepovi vodonika najbolja šansa za čovečanstvo da pronađe pijaću vodu na površini Meseca.
Mesečeva voda bi se prema navodima naučnika mogla koristiti za pijenje, ili bi se njene komponente – kiseonik i vodonik, mogle koristiti za proizvodnju raketnog goriva ili čak vazduha koji je pogodan za disanje.
Trenutno ne postoje konkretni podaci o količini vodonika na Mesecu, pa samim tim nije jasno da li bi bilo ekonomski isplativo da se eksploatiše. Trenutno bi se pronađena količina vodonika na Mesecu mogla izjednačiti sa najsuvljom pustinjom na Zemlji.
Zato naučnici planiraju dalja istraživanja koja će se fokusirati na promenu količine vodonika sa smenom dana i noći. Ukoliko se ispostavi da su njihove pretpostavke tačne, postojaće dokazi o aktivnoj proizvodnji i kruženju vodonika na mesečevoj površini.
Kako se vodonik našao na površini Meseca?
Postoje različite mogućnosti koje bi objasnile prisustvo vodonika.
– Komete i neki asteroidi sadrže velike količine vode i udari ovih velikih tela mogu biti odgovorni za prisustvo vodonika.
– Molekuli koji sadrže vodonik se mogu stvarati na mesečevoj površini i u interakciji sa solarnim vetrovima koji konstantno dolaze sa površine Sunca. Vodonik iz njegovog sastava može da reaguje sa kiseonikom iz kamena i prašine na mesecu usled čega se mogu stvoriti molekuli vode.
– Nakon što ovi molekuli dospeju na površinu meseca, oni se kreću preko mesečeve površine, dok se ne zadrže, bar privremeno, u hladnijim i zasenjenijim oblastima.
