Mnogi naučnici koriste nov termin za epohu u kojoj živimo imajući u vidu ogroman uticaj čoveka na izgled Zemlje.
Antropocen – epoha koju oblikuju ljudi – termin je koji mnogi naučnici koriste umesto holocena, epohe koja traje poslednjih 12.000 godina.
U 2014. je objavljeno više od 500 naučnih radova u kojima se sadašnje vreme naziva antropocen. O njemu je prvi govorio naučnik Pol Krucen, nobelovac koji je 1995. godine dobio nagradu za hemiju za rad o ispitivanju ozonskih rupa.
– Mi menjamo Zemlju. Nema sumnje, video sam iz svemira – rekao je astronaut Džon Gransfeld, koji je osam puta bio u misiji u svemiru i koji tvrdi da nema nijednog mesta na Zemlji na kojem nije uočljiv čovekov uticaj.
Epoha antropocena tema je bila simpozijuma u Nacionalnom prirodnjačkom muzeju Instituta Smitsonijan u Vašingtonu, kao i izložbe Američkog udruženja za promociju nauke.
Naučnici podržavaju ovu tezu uz obrazložanje da su “ljudi postali geološka snaga na planeti i da je epoha u kojoj živimo zaista drugačija”.
Predstavnik Smitsonijana za nauku Džon Kres objašnjava da na Zemlju, u njenoj 4,6 milijardi godina dugoj istoriji, nikada nijedna vrsta nije imala uticaj kakav danas na planetu imaju ljudi.
Pobornici teze o antropocenu tvrde i da doba ljudi ne obeležavaju samo klimatske promene. Ono se odnosi i na nestanak ozonskog omotača, poremećaj u kruženju azota i fosfora, acidifikaciju okeana, hemikalije koje izazivaju endokrine poremećaje i seču šuma.
Jedna od stvari oko koje se stručnjaci ne slažu jeste kada je počeo antropocen. Neki su mišljanja da su početak te epohe obeležili industrijalizacija i upotreba atomske bombe.
Predsednik Američkog geološkog udruženja Hap Masksvin rekao je da ta asocijacija nije zvanično usvojila termin antropocen, ali da se sve više obraća pažnja na taj koncept.
