„Svemirska trešnja” čija je koštica bila poslata u orbitu iznenadila je i zadivila naučnike i budističke kaluđere koji o njoj brinu.
Prema pisanju londonskog Telegrafa, mlado, četvorogodišnje drvo procvetalo je početkom aprila, šest godina ranije od svojih „zemaljskih” srodnika.
– Ne možemo da verujemo. Tako je brzo poraslo! – rekao je Masahiro Kađita, starešina hrama Gandžodži u prefekturi Gifu, u centralnom Japanu.
Koštica iz koje je stablo izraslo potiče sa trešnje koja je, prema lokalnom predanju, stara 1250 godina, a raste u dvorištu budističkog hrama.
– Ovo je prvi put da je koštica sa drevne trešnje tako brzo proklijala i iz nje izraslo drvo! Zaista smo oduševljeni, jer će novo drvo da zameni staro – naveo je sveštenik.
Misterija je tim pre veća kada se zna da je čudesna koštica doživela pravu odiseju u svemiru pre nego što je zasađena u dvorištu hrama.
Odabrana je pre nekoliko godina zajedno sa nekoliko drugih koje su uzete ne samo sa „milenijumskog” stabla već i sa trešanja širom Japana u kojem je ovo drvo predmet obožavanja.
Koštice su poslate na Međunarodnu svemirsku stanicu (MSS), u novembru 2008. i vraćene na Zemlju osam meseci kasnije, nakon 4.100 obavljenih krugova oko naše planete.
Jedan deo je poslat u laboratorije, ali je većina vraćena na mesta s kojih su uzete, a pojedine su i zasađene.
Za četiri godine, „svemirska trešnja” iz hrama Gandžodži porasla je četiri metra. Danas ima devet procvetalih belo-ružičastih cvetova sa po pet latica, za razliku od cvetova starog stabla koji imaju po tridesetak latica.
– Trešnja je deo edukativnog projekta kako bi se deca naučila da sakupljaju koštice i da ih sade – navodi vođa projekta Miho Tomioka.
– Mislili smo da će drvetu trebati deset godina da procveta, kada deca, koja su ga posadila, budu odrasli ljudi – rekla je ona.
– Moguće je da je to posledica izlaganja koštice kosmičkom zračenju –objasnila je Kaori Tomita-Jokotani sa Univerziteta Tsukuba, koja je, takođe, učestvovala u projektu.
Ona, međutim, dodaje da bi ovaj neobični fenomen mogao biti posledica polinizacije stare trešnje drugim, srodnim vrstama koje ranije cvetaju.
– Trenutno nemamo nikakvo naučno objašnjenje zašto je ovo stablo tako „napredno” za svoje godine – priznala je ona.
Koići Vakata, japanski astronaut koji je vratio koštice iz svemira, vratio se u međuvremenu na MŠ kao njen zapovednik.
