Malo ko zna da se u uskom centru grada nalazi kuća u kojoj je osnovana prva beogradska opservatorija.

 

Kad se sledeći put budete šetali u blizini Slavije, popnite se ulicom Svetozara Markovića sve do raskrsnice sa Vojvode Milenka. Sa desne strane ugledaćete kuću oronule ružičaste fasade. Iako se vidi da je nekada vila bila prelepa i da je pripadala bogatoj porodici, ona danas propada, a malo ljudi zna koliko je ona važna za istoriju srpske nauke.

Naime, pre 130 godina (7. aprila) Ministarstvo prosvete donelo je odluku da se za Kraljevinu Srbiju osnuje astronomska i meteorološka opservatorija. Prema toj odluci, ona je smeštena u prizemnoj zgradi preduzimača Ernesta Gajzlera, na uglu ulica Vojvode Milenka i Svetozara Markovića. Upravnik je postao Milan Nedeljković, profesor Velike škole u Beogradu.

 

Kuća Ernesta Gajzlera – nekad i sad, foto: Dnevno.rs/Kolaž

 

Na samom početku rada, opservatorija je bila najpre meteorološka. Raspolagala je sa svega tri stručna instrumenta, jednim časovnikom sa klatnom i jednim hronometrom, pa naši naučnici nisu mogli da postignu značajnije rezultate iz oblasti astronomije.

Četiri godine kasnije (1891.) opservatorija je preseljena u sopstvenu zgradu, današnju Meteorološku opservatoriju u Karađorđevom parku.

Inače, Milan Nedeljković je bio izuzetno važna ličnost za srpsku nauku. Sorbonski đak je uetemljio astronomiju u našoj državi. Tvorac je mreže meteoroloških osmatračkih stanica, osmislio je sistem protivgradnih topova, okrenuo je i vremensku prognozu u “Srpskim novinama”.

Zbog neverovatnog poverenja koje je uživao kod kralja Aleksandra Obrenovića, Milan Nedeljković je prvi protivgradni sistem napravio oko kraljevskog vinograda na putu ka Smederevu i lično je nadgledao upotrebu topova.