Na skupu na Keju žrtava racije gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević rekao je da sećanje na nastradale treba da bude opomena da fašizam uvek jača u teškim i izazovnim vremenima.

“Ideologije poput fašizma su stalna pretnja. Love u nesigurnim vremenima, love slabe ljude bez prošlosti i identiteta. Zato fašizmu moramo da budemo brana, uvek i svugde”, rekao je Vučević.

Bački vladika Srpske pravoslavne crkve Irinej rekao je da “nemamo pravo na zaborav”.

“Sa jedne strane iz pijeteta prema žrtvama, a sa druge strane da bismo bili spremni šta se sve može dogoditi u budućnosti, i da bismo koliko je to do nas, ponavljanje zla i zločina sprečili”, kazao je Irinej.

Vrhovni rabin Jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asijel naveo je da je sećanje nužno da bi zajednica shvatila težak teret prošlosti i da bi sve učinila da se slične stvari ne ponove.

Vence na spomenik “Porodica” položili su predstavnici gradskih, pokrajinskih i republičkih vlasti, kao i jevrejske i romske zajednice.

Pre same komemoracije otkrivena je i info-tabla posvećena stradanju Novosađana tokom Novosadske racije, u centru grada. Organizacioni odbor je ranije izrazio nadu da će uskoro biti izgrađen i Memorijalni centar koji će biti posvećen žrtvama Racije u južnoj Bačkoj.

Od 21. do 29. januara 1942. godine u Novom Sadu i drugim mestima Vojvodine mađarske okupacione vlasti ubile su i pod led Dunava bacile nekoliko hiljada ljudi, najviše Srba, Jevreja i Roma.

Kao izgovor za akciju, koju su tadašnje mađarske vlasti službeno opisale kao “policijsku raciju” poslužilo je nastojanje da se uništi tamošnji partizanski pokret. U stvarnosti, mađarske vlasti su nastojale da se uklone “neželjeni elementi” sa teritorija pripojenih Mađarskoj po završetku Aprilskog rata – sve one koji se ne uklapaju u njihovu “rasno čistu”, arijevsku državu.

Za mesec dana širom Vojvodine ubijeno je skoro 4.000 ljudi. Među njima je bilo i žena, kao i mnogo dece. Samo za tri dana racije u Novom Sadu u vodama Dunava je nestalo preko 1500 Novosađana… generacije ljudi, čitav jedan grad… To je tuga koju će Novi Sad zauvek nositi sa sobom.



loading...