Za vreme Drugog svetskog rata, Treći rajh je veštom propagandom i monopolom na sve načine želeo da prikaže kako svi Nemci podržavaju Hitlera i nacističku ideologiju. Posle rata, razrađenim šablonom „kolektivne krivice” nije se mnogo toga promenilo. Ipak, postojali su pojedinci koji su se hrabro oduprli tom masovnom ludilu. Oto i Eliza Hampel bili su jedni od njih.

 

Edmund Berk, britanski državnik i politički teoretičar jednom je rekao kako je sve što je potrebno da zlo pobedi, da dobri ljudi ne učine ništa. Ipak, uvek je bilo pojedinaca koji su se protivili i davali sve od sebe da zlo ne pobedi.

Jedni od tih “dobrih ljudi” bili su i Oto i Eliza Hampel.

Bračni par koji nije želeo da ćuti

Oto i Eliza Hampel bili su sasvim običan bračni par, iz radnike klase koji su živeli u Berlinu početkom Drugog svetskog rata. 

Oto je od 1914. do 1918. video sve užase rata i verovatno je verovato, kada se 1935. godine, oženio sa lepom Elizom, da je tu noćnu moru ostavio iza sebe. Par se nastanio u Berlinu gde je Oto radio u fabrici, a Eliza bila domaćica.

A onda je novi nemački kancelar – Adolf Hitler, počeo da pokazuje svoje pravo lice.

Oto i Eliza su bili užasnuti Hitlerovim shvatanjima i metodama obračuna sa neistomišljenicima.

Nakon što je Elizin brat poginuo u jednoj raciji nacionalsocijalista, porodica Hampel je sama počela da štampa i deli letke kojima su ukazivali na opasnosti nacističke ideologije i pozivali na otpor Trećem Rajhu.

Osim ovoga, od septembra 1940. pa sve do njihovog hapšenja u jesen 1942. godine Oto i Eliza su napisali preko 200 razglednica koje su ubacivali u poštanske sandučiće i ostavljali na pragovima Berlinaca. U njima su ih molili da razmisle o tome šta rade, da se uzdrže od doniranja novca nacistima, odbiju saradnju sa vlašću i zajedno se organizuju kako bi zbacili Hitlera.

Hapšenje i strašan kraj

 

Spomen ploča u čast hrabrosti Otoa i Elize Hampel, Foto: Wikipedia/OTFW

Iako je većina materijala odmah predata Gestapou, tajnoj policiji je trebalo dve godine da otkrije porodicu Hampel.  

Oto i Eliza su 1942. godine uhapšeni i izvedeni pred nacistički “narodni sud”. Ne samo da nisu poricali krivicu nego je Oto na procesu izjavio da je srećan što može da protestuje protiv Hitlera i Trećeg Rajha.

Oboje su osuđeni za izdaju države i poslati u logor gde su im 8. aprila 1943. godine odsečene glave.

Ipak, zahvaljujući činjenici da su nedugo po kraju rata dokumenti Gestapoa o porodici Hampel stigli do pisca Hans Falada koji je 1947. godine objavio roman “Svako umire sam” (ili “Sami u Berlinu” kako je preveden na engleski) hrabrost Otoa i Elize Hampel nikada nije zaboravljena.

* Dopala vam se ova priča? Lajkujte nas na Facebook-u i vaša dnevna doza istorijskih zanimljivosti stiže!