NEPOZNATO O VUDSTOKU: Bio je magičan, značio je “seks, drogu, rokenrol”, ODNEO JE DVA I DONEO DVA ŽIVOTA

U početku je samo bilo reči o seriji koncerata, ali tada niko nije ni pomislio da će festival u Vudstoku postati simbol jedne generacije i hipi pokreta sa idealističkim porukama mira i ljubavi usred decenije protesta, ubistava i rata u Vijetnamu.

Beta

Festival od 15. do 18. avgusta 1969. godine održan je u trenutku kada je američko društvo suočeno sa protestima protiv rata u Vijetnamu, pokretom građanskih prava i ubistvima Martina Lutera Kinga i Roberta Kenedija, godinu dana ranije.

Kao lek protiv besa, Vudstok je tada obećavao “tri dana mira i muzike”. To je bilo vreme “mladog” rokenrola, a oni koji su nosili dugu kosu bili su “pobunjenici” protiv rata.

Između 400.000 i 500.000 ljudi okupilo se da sluša tada poznate muzičare kao što su Dženis Džoplin i Džimi Hendriks u atmosferi slobode i drugarstva. Svi okupljeni oko 200 kilometara severozapadno od Njujorka su hodali polu goli, držeći se za ruke i ignorišući kišu koja je tih dana padala.

Beta

Vudstok je nastao trudom tada dvadesetogodišnjaka Majkl Langa, Džona Robertsa, Džoela Rozenmana i Artija Kornfelda. Investitori su bili Roberts i Rozenman, koji su u novinama Njujork tajms i Vol Strit džornal dali oglas da bi uložili “bezgraničnu sumu novca” u neki projekat. Lang i Kornfeld su primetili oglas i četvoro ljudi se sastalo.

Vorner bradersu su ponudili prava za snimanje filma o Vudstoku za 100.000 dolara. Kornfeld ih je tada ubedio rekavši: “Ili će film biti prodat u milion primeraka, a ako izbiju neredi, biće najbolji dokumentarac ikada snimljen”.

Film je na kraju dobio Oskara u kategoriji najboljeg dokumentarnog filma te godine.

Organizatori su prvobitno odredili cenu karata na 18 dolara za tri dana muzike (oko 75 današnjih dolara) pošto su bila pozvana kultna imena poput grupa “Creedence Clearwater Revival”, “The Who”, “Crosby”, “Stills”, “Nash and Young”… Međutim, promenili su planove suočeni sa ogromnom saobraćajnom gužvom na seoskim putevima do Betela, oko 100 kilometara od grada Vudstoka.

Ubrzo je festival otvorio vrata za sve posetioce bez karata. Čim je počeo prvi koncert lokacija se pretvorila u polje blata zbog obilne kiše. Nedostajala je hrana, skoro se ništa nije videlo od kiše, dok su helikopteri nadletali, dovodeći muzičare i zalihe.

Šri Svami Sačidananda, majstor joge u Indiji, došao je na festival apelujući na saosećanje.

Beta

Izveštaji za vreme Vudstoka deluju kontradiktorno, ali se pretpostavlja da su tokom tri dana festivala 1969. godine stradale dve osobe. Jednu je slučajno pregazio traktorista, a druga je umrla od prekomerne doze narkotika. Dve bebe su rođene tokom festivala.

Kraj festivala je obeležilo maestralno izvođenje američke himne “The Star Spangled Banner” Džimija Hendriksa. Muzičar je tada koristio posebne efekte na svojoj gitari oponašajući zvuke bombardovanja i rata. Iako nikada nije priznao, mnogi su

Svirku je završio pesmom “Hey Joe”, da bi odmah po napuštanju bine kolabirao od umora.

Sami muzičari i okupljeni koji su se poslednjeg dana festivala vraćali u realnost nisu tada znali da su upravo napisali veliku stranu istorije 60-ih godina i da su bili na festivalu koji je ušao u muzičku antologiju.



loading...