Robert Liston je bio ugledan hirurg koji je značajno doprineo medicini kao nauci. A onda je došao toliko loš dan da je ekspresno ušao u legende medicinske zajednice. Nažalost, ne po dobrom.
Škotski hirurg koji je radio širom Velike Britanije poštovanje u struci je zaradio veštinom amputacije, pre nego što je anestezija ušla u širu upotrebu. Za odstrnjivanje delova tela na neuspavanom pacijentu bili su potrebni snažni živci i jak želudac.
Kraće operacije obično su značile manje patnje za pacijente i veće šanse za preživljavanje. Hirurg Liston je bio u stanju da amputira nogu za dva minuta. Majstor svog zanata.
Dok je Liston “sekao” pacijent je davao sve od sebe da podnese enormno velike bolove uz pomoć Listonovih asistenata čiji je posao bio da čvrsto drži pacijenta koji vrišti. Zbog svih okolnosti moglo je da se dogodi i da hirurzi u to vreme amputiraju više nego što je trebalo.
Legenda kaže da je jednog dana Liston radio na amputaciji noge, a zatim je sve krenulo po zlu. Amputirajući nogu jednom pacijentu, Škot je nenamerno odsekao prste svom pomoćniku!
Izreka “uvek može gore” pokazala se tačno na Listonom asistentu koji je ubrzo nakon što je ostao bez prstiju i preminuo. Razlog? Pacijent je bio zaražen sepsom, a na nožu koji je odsekao asistentove prste je bilo njegove krvi. U roku od nekoliko dana obojica su umrla.
Da je ugledni hirurg Robert Liston jedini u istoriji izvršio jednu operaciju sa stopom smrtnosti od 300 odsto dokaz je podatak da je za vreme operacije preminula i treća osoba. Bio je to stariji doktor koji je posmatrao Listonov poduhvat.
Naime, kada je Liston odsekao pomoćnikove prste, nožem je zarezao i doktorov kaput. Videvši krv na svojoj odeći toliko se prepao da je doživeo srčani udar i preminuo.
Ispostavilo se da to nije bila njegova krv, jer ga Liston nije ni posekao oštricom noža, već pomešana krv pacijenta i pomoćnika.
Ovaj nesrećni slučaj se dogodio 1847. godine.
