Istorijski zahvat uradio je čuveni prim. dr Dragoljub Bata Adamov, 16. septembra 1965. godine, čime se direktno upisao u istoriju srpske medicine, pacijent je bio D.K. rođen 1904. godine, a dijagnoza mu je bila potpuni prekid provođenja impulsa kroz srce.

Pioniri srpske hirurgije su mu tada spasili život, a čitava ideja da se baš njemu ugradi pejsmejker rodila se kada se dr Adamov upoznao sa s radom dr Akea Seninga. Upravo to je bio podstrek našem slavnom hirurgu da i on pokuša da spasi život pacijentu, ugradnjom te “elektronske proteze”.

Dragoljub Bata Adamov, Foto: Printscreen Srpski arhiv

Kako je zapisano, u sali su, osim dr Adamova, tada bili anesteziolog dr Predrag Lalević, dr Miša Albreht i dr Milan Dragović, dok je instrumentarka bila sestra Nada, piše Blic.

Prema informacijama Srpskog arhiva, operacija je bila uspešna, a pacijent se potpuno oporavio i mogao je normalno da živi.

Ali, neočekivani, gotovo filmski obrt, desio se kada se D.K. uplašio da zbog pejsmejkera u grudima neće moći da umre! Tada odlučuje da se ubije, što je i uradio.

Iako nema zvanične dokumentacije koja to potvrđuje, o neverovatnom događaju svedočio je, prema dostupnim informacijama, dr Lalević.

Kako piše u dokumentaciji Srpskog arhiva, ta operacija bila je uspešna, pacijent je poživeo nekoliko godina bez značajnih komplikacija i poremećaja.

– Međutum, prema svedočenju profesora Lalevića, cela ta priča imala je tragičan ishod – pacijent je izvršio samoubistvo plašeći se da neće moći da umre zbog pejsmejkera. Dokumentacija o tome ne postoji, ali je to je dr Lalević rekao dr Adamovu o tužnoj sudbini prvog pacijenta sa implementiranim pejsmejkerom u istoriji srpske medicine – piše.

Danas je u Srbiji ugradnja pejsmejkera rutinska procedura, radi se u 17 centara, a godišnje se ugradi njih oko 4.000.