Poslednji dani Drugog svetskog rata bili su iuzetno haotični i pomalo je neverovatno da bi američki i nemački vojnici sarađivali. Ipak, upravo to se dogodilo i to kako bi spasili plemenite konje sa jedne farme u Čehoslovačkoj.

 

U knjizi “Savršeni konj”, autorka Elizabet Lets piše o saradnji američkog oficira i jednog nacističkog veterinara. Pod noćnim nebom, njih dvojica su pešačili kilometrima kako bi došli do farme konja pre sovjetske Crvene armije.

Skupoceni lipicaneri sa te farme ukradeni su sa okupiranih teritorija tokom rata. Lets kaže da su nacisti planirali da stvore savršene konje, dovoljno dobre za nemačke arijevce.

Konji su uopšte predstavljali veliki deo nacističke propagande, a Adolf Hitler je često opisivan kao čovek koji je “vratio Nemačku u sedlo”.

Hitler je planirao da upregne poljski uzgoj konja i stvori vrhunsku novu rasu konja, a plan je dao u ruke Gustavu Rauu, najboljem nemačkom stručnjaku za konje. On je trabalo da iskoristi tada još uvek slabo istražene principe genetskog nasleđivanja kako bi stvorio najbolje moguće konje.

Nemački vojnici imali su zapovest da mu predano pomažu u tome. Uostalom, jedna od prvih ustanova nad kojima bi preuzeli kontrolu nakon okupacije bile su konjičke ustanove.

– Nacistička filozofija bila je čudna. Sa ljudima se postupalo tako nehumano, ali prema životinjama su bili izuzetno brižni – piše Lets u knjizi.

Osim toga, Lets podseća da su nacisti planirali da unište poljski narod, ali istovremeno su jako cenili poljske konje.

Jevrejski zatvorenici su uvek putovali u vozovima kojima se nekad stoka prevozila, ali skupoceni konji putovali su znatno luksuznije. Boravili su daleko od od ruskih aviona, daleko od eksplozija.

Strah koji je ujedinio Amerikance i naciste

 

Jedna od najvećih konjičkih “nedodirljivih i izolovanih” farmi je bila u blizini nemačko-češke granice u gradu Hostounj. Šef farme bio je Rudolf Lesing, veterinar, koji je sa jednom manjom grupom nacističkih oficira odlučio da zamoli Amerikance da spase njihove konje i istovremeno su rizikovali suđenje za izdaju uhvate li ih drugi nacisti.

Brinuli su se da će očajni ruski vojnici zapleniti skupocene konje i iskoristiti ih u ratne svrhe. Još veći strah je bio da će Crvena armija uzeti konje i pretvoriti ih u hranu za izgladjele vojnike.

Rusi nisu vodili previše brige o skupocenim konjima. Među uzgajivačima konja prepričava se legenda o smrti čistokrvnog konja koji je u predratnom razdoblju osvajao sve bitne nagrade u Nemačkoj, a 1945. godine su ga Sovjeti upucali zato što je pravio probleme prilikom ukracavanja u voz.

Lesing i američki oficir Tom Stjuart krenuli su prema Čehoslovačkoj i konjima. Kad su došli tamo, Stjuart se sakrio u jednu kuću, a Lesing je pokušavao da nagovori nacističke vojnike na predaju. Uspeli su da nagovore čak ceo nemački garnizon na predaju kako bi spasili konje.

Sudbina konja

 

Evropa je bila uništena i tih godina nije bilo dovoljno hrane za ljude, a kamoli za čistokrvne konje. Amerikanci su zato odlučili da prebace najlepše primerke u Sjedinjene Američke Države. Odabrali su 151 najlepšeg konja, kobilu i ždrebe i ukrcali ih na brod iz Bremerhafena.

Najpoznatiji primerak je arapski pastuv Vitez II, koji je u Americi prodan za 8.100 dolara profesionalnim uzgajivačima. Pastuv je uginuo 1965. godine, a o njegovim sposobnostima najbolje govori činjenica da je i u Americi osvajao nagrade za vrhunske konje.

Dve godine pre Vitezove smrti, snimljen je Diznijev film “Čudo belih pastuva” koji je prikazao operaciju spašavanje konja duboko iz nacističkih teritorija.



loading...