Roditelji se oduvek trude da svojoj deci daju lepa i autentična imena koja bi mogla da sa ponosom nose kroz život. Najbolje je ako ta imena mogu da simbolizuju vrednosti kojima celog života težite i za koje se borite. Upravo tako imena je svojoj deci dao čuveni srpski liberal, ekonomista, političar i novinar Vladimir Jovanović.

 

Vladimir Jovanović, Foto Wikipedia

Vladimir Jovanović bio je ministar finansija, potpredsednik Državnog saveta, član Senata, profesor Političke ekonomije na Velikoj školi, ideolog Liberalna stranke, ekonomista, političar, novinar, predsednik Srpskog učenog društva i počasni član Srpske kraljevske akademije. Jednostavnije – reč je bila o jednom od vodećih srpskih intelektualaca na prelazu iz 19. u 20. vek.

Jovanović je bio evropski đak, u toku sa svim onovremenim političkim tokovima i filozofskim mislima. U skladu sa njegovim liberalnim načelima, najveći utisak na njega ostavilo je delo Džona Stjuarta Mila “O slobodi”. Zato verovatno i ne čudi što je svojoj deci dao imena upravo po vrednostima u koje je najviše verovao – Slobodan i Pravda.

Sina Slobodana Vladimir je dobio 1869. a ćerka Pravda rođena je 1871. godine. Ova imena su tada prvi put zabeležena kod Srba. Do danas, ime Pravda se nije “primilo” i skoro je zaboravljeno. Sa druge strane, izgleda da se Slobodan našem narodu i te kako svideo, pa je sve do danas jedno od najpopularnijih muških imena u našoj zemlji.

A Pravda i Slobodan?

 

Mihailo G. Ristić (prvi s leva) sa šurakom Slobodanom Jovanovićem (prvi s desna) i prijateljima, Foto: Wikipedia

O Pravdi Jovanović se danas malo zna. Poznato je da se udala za Mihaila Ristića, čuvenog srpskog diplomatu, poslanika i konzula poznatom po pomoći srpskom narodu i crkvi u Makedoniji i Staroj Srbiji. 

Mihailo i Pravda imali su sina Andriju Andru Ristića, pravnika, koji je završio gimnaziju u Parizu, Pravni fakultet u Beogradu gde je i doktorirao 1936. godine.

Sudbina Slobodana Jovanovića mnogo je bolje poznata!

 

Slobodan Jovanović, Foto: Wikipedia

Slobodan Jovanović bio je jedan od najumnijih Srba svoga vremena. Bio je srpski pravnik, istoričar, književnik i političar, predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu.

Marta 1941. ušao je u vladu generala Dušana Simovića kao potpredsednik vlade, kao jedina nestranačka ličnost. Sa kraljem Petrom II i srpskom Vladom tokom Drugog svetskog rata je boravio u Londonu. Bio je prvo potpredsednik, a zatim i predsednik te izbegličke Vlade, a napustio ju je s dolaskom Ivana Šubašića koji je pregovarao sa Titom.

Slobodan Jovanović je bio veoma kritički nastrojen prema komunizmu. Nakon završetka optužen je za narodnog izdajnika. Oduzeta mu je sva imovina i državljanstvo, a njegove knjige su postale zabranjene. 

Preminuo je u Londonu, 1958. u devedesetoj godini, kao apatrid. Slobodan Jovanović je zvanično rehabilitovan 2007. godine. Danas se njegov lik nalazi na novčanici od 5.000 dinara, a plato ispred Pravnog fakulteta u Beogradu nosi njegovo ime.