Iako istorija Srbije seže u jednocifrene vekove, ne može se reći isto i za srpsku pismenost. Pogotovo ne za onu pravu opismenjenost naroda, van crkvenih tokova. Zbog toga je i novinarstvo u Srbiji zakasnilo u odnosu na trendove u svetu, ali se svakako za kratko vreme uspostavio kolosek kojim će se u budućnosti kretati.

 

Ovih dana smo možda svedoci neke nove ere u kojoj novinarstvo više nije slobodoumno pisanje o aktuelnim događajima, pa evo, utehu tražimo u prošlosti. Vraćamo se u vreme kada nije bilo interneta, i kada su novine bile isključivo štampane. Kako je sve krenulo?

Eh, časopisi

Iako ih i danas ima, čak i u elektronskim verzijama, za časopise se, nažalost, sve manje ima vremena. Kako za čitanje, tako i za štampu. Prvi časopis osnovao je svojevremeno Zaharije Orfelin, krajem osamnaestog veka, u doba osvešćivanja naroda na ovim prostorima i u doba racionalizma.

Orfelin je časopis štampao u Veneciji. Ovaj časopis imao je samo jedan broj, ali se ne može smatrati da je njegova misija završila tim brojem. Kako je pokrenuo lavinu, ovaj se časopis uzima za pokretača srpske publicistike. Orfelin je na trinaest strana raspravljao o pitanjima kulturnog života u Srba.

Novo u novinskom životu

Prve novine koje su štampane na srpskom jeziku bile su “Serbskija novini” i pojavile su se izvan današnjih granica Srbije. U Beču. 1791. godine. Prvi sprski dnevnik je štampan takođe u Beču, kao i almanah “Zabavnik”. List koji se do danas održao, i sa minimalnim prekidima traje od 1904. godine, smatra se najstarijim novinama na području bivše Jugoslavije.

Porodica Ribnikar je bila prvi vlasnik ovog dnevnog lista koji je uneo inovacije. Ukoliko posetite Beograd, u Makedonskoj ulici možete videti zgradu “Politike” u kojoj su svoje novinarske dane provodili mnogi poznati novinari. Obezbedite smeštaj u Beogradu i moći ćete da obiđete i druge zgrade koje su pisale istoriju ovog grada.

Beograd je i na početku prethodnog veka bio kulturna prestonica Srbije, iako su se pojedine novine tada štampale u Kragujevcu.  Politiku je jednu godinu nakon ubistva Obrenovića, osnovao Vladislav Ribnikar, a prvi broj se pojavio 25. Januara 1904. Posebno je interesantan broj iz 1941. godine, kada je rad Politike prekinut zbog Aprilskog rata, fašističke okupacije i bombardovanja Beograda.

Radio i televizija kao most ka savremenosti

Ako se smestite u apartmanima u centru Beograda, možete obići značajne institucije grada Beograda. Jedna od zgrada je i zgrada RTS-a u Takovskoj 10, koja je osim što obavlja funkciju domaćina brojnim novinarima dnevne informative, i svojevrsni muzej raznih epoha.

Naime, RTS je svoju karijeru započeo kao Radio Beograd, da bi se prva televizijska demonstracija tehnike desila 1938. Ipak, mnogo je značajniji momenat kada je povodom stote godišnjice rođenja Nikole Tesle, organizovana demonstracija televizije.

Probni program Televizije Beograd usledio je nakon dve godine 23. Avgusta 1958. Emitovanje prvog programa RTB je započeo Miloje Orlović. Zgrada RTS-a je preživela i jedan tragičan momenat, a to je bombardovanje 1999. godine, dok je stradala i tokom obaranja režima Slobodana Miloševića.