OBIČAJ KOJI SRBI IMAJU JOŠ OD 9. VEKA: Tokom sledeće DVE NEDELJE crkva propisuje OVA PRAVILA

Za pravoslavne hrišćanske vernike 14. avgusta počinje dvonedeljni Gospojinski post. Jedan je od najstrožih postova, a obeležava se u znak sećanja na smrt Bogorodice i dan kada se uspela na nebo.

Crkva
Wikipedia

Velikogospojinki post prvi put pominje se u 9. veku. Konačno je Ustanovljen na Carigradskom saboru 1166.

Uvek počinje na Dan sedmorice braće Makaveja i njihove majke, koji su pogubljeni mučeničkom smrću.

Najmlađi od svih višednevnih postova, uveden je u čast i prema primeru Presvete Bogorodice, Majke Božije, koja je vreme pre smrti provela u stalnom postu i molitvi.

Ovaj post je najkraći, ali veoma strog, poput Vaskršnjeg.

Podseća da su, uz svedenu trpezu i smirene strasti, milostinja i opraštanje prvi na putu kojim telo i duša postanu smirena celina, što vodi saznanju i spasenju u božjoj milosti.

Tokom sledeće dve sedmice, jede se hrana pripremljena na vodi, vikendom su dozvoljeni ulje i vino. Na Preobraženje može se jesti i riba.

Završava se 28. avgusta po novom kalendaru, na Veliku Gospojinu, ali ako ovaj praznik padne u sredu ili petak, kao ove godine, ne mrsi se ni tog dana, već se jede riba, vino i ulje.

Po običajnom kalendaru, praznik, posebno posvećen ženama i majkama, vezuje se za bosiljak, božju biljku.



loading...