Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju spomen na prenos moštiju svetog Georgija, velikomučenika i borca za hrišćastvo, koji je česta krsna slava kod Srba.
Na današnji dan pravoslavni vernici praznuju prenos moštiju Svetog Georgija, Svetog Đorđa, iz Nikomidije u grad Lida Palestinska.
Sveti Georgije se u našem narodu slavi dva puta godišnje – kao praznik prenosa moštiju svetitelja (Đurđic) i 6. maja (23. aprila po kalendaru SPC) kada se obeležava dan njegove smrti (Đurđevdan).
Dok je u bogoslužbenom kalendaru Đurđevdan obeležen crvenim slovom, Đurđic nije –on ne spada u zapovedne praznike iako je od velikog značaja za pravoslavnu crkvu.
Svetog Georgija (Svetog Đorđa) crkva pominje kao velikomučenika i borca za hrišćanstvo.
Sveti Georgije, koji je kao Hristov vojnik odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana, izjavivši da se ne plaši da umre za svoju veru, pogubljen je 303. godine.
Propovedao je novozavetnu veru i, po predanju, čak je i carevu ženu Aleksandru uspeo da preobrati u hrišćanstvo.
Oboje su osuđeni na smrt odsecanjem glave, a predanje kaže da je carica preminula pre izvršenja carske naredbe.
Sveti Georgije se na ikonama najčešće predstavlja na konju, u vojvodskom odelu, kako ubija aždaju. Na ikonama za praznik Đurđic, se predstavlja kao “pešak” – bez konja, u stojećem stavu i sa kopljem ili mačem u ruci.
Sveti Đorđe odvajkada je veoma cenjen i poštovan među Srbima, a kao krsnu slavu slavi ga veliki broj porodica. U nekim krajevima Đurđic se slavi i kao imendan, pa prema običajima, ljudi koji se zovu Đorđe, Đurđica, Đoka, Đurđa, ali i Georgije, Georgina, Gina… danas ništa ne bi trebalo da rade već da dan posvete Svetom Đorđu i molitvama. Takvim osobama će i čitav naredni period, narod kaže, biti srećan.
Stariji takođe veruju da je ovo period koji predskazuje kakva će biti nastupajuća zima. Ukoliko je danas maglovito i zima će biti maglovita i promenljiva. U slučaju vedrih dana, zima će biti mrazovita i ljuta.
