OBUČENE U BELO I VEOMA UVAŽAVANE: Međutim, život VESTALKI ne biste poželeli ni najgorem neprijatelju!

Vestalska devica
Wikipedia

Sveštenice rimske boginje Vatre i ognjišta Veste bile su zadužene da čuvaju večnu vatru koja simboliše postojanost i trajnost rimske države.

 

U tim davnim vremenima do vatre se dolazilo veoma teško, pa je bilo neophodno da se na jednom mestu obezbedi plamen koji bi stalno goreo. Ta je obaveza pripadala najpre porodičnom starešini, ali je to kasnije spalo na njegove ćerke. Ognjište je vremenom postalo simbol kuće, a večna vatra zalog trajnosti porodične zajednice, te je tako njeno održavanje postala dužnost maloletnim devojčicama koje to zaslužuju svojom čistotom i čednošću.

Prvosveštenik Vestinog kulta odabirao je dvadeset kandidatkinja, a konačan izbor vršen je putem kocke da bi se izbegla svaka pristrasnost.

Ipak, ako bi se to prebacilo u današnje vreme, oglas bi glasio ovako:

Traže se tinejdžerke device, za 30-godišnju službu. Moraju da budu Rimljanke, da imaju sve udove i da nisu deca robova.

Devojčice su napuštale porodicu i narednih trideset godina živele u kući Vestalki. Nakon toga im je bilo dopušteno da se oslobode zaveta čednosti, napuste kult, pa čak i da se udaju. Ako prežive.

Naime, njihov posao je zvučao jednostavno, ali nije nimalo bio takav. Trebalo je da održavaju vestalski plamen. Međutim, ako bi neka od njih to zaboravila i ako bi se vatra ugasila, ta bi vestalka bila šibana dok ne prokrvari. Ako bi, ne daj bože, izgubila nevinost, bila bi živa sahranjena.

Najgore bi se desilo onoj koja bi se uspavala. Ona bi najpre bila bičevana, a potom sahranjena živa.



loading...