Mali Matej Gašpar iz Zagreba na neki način postao je slavan i pre svog rođenja. Njegov dolazak na svet iščekivala je cela planeta, a njegov rođendan proglašen je Danom svetske populacije. Jer, upravo on je bio petomilijarditi stanovnik planete Zemlje.

Kada se rodio bio je dugačak svega 53 centimetara i težak 3600 grama… po svemu sasvim obična, zdrava i lepa beba koju je na svet donela mama Sanja. Matej je službeno evidentiran kao 5-milijarditi Zemljanin za vreme Univerzijade u Zagrebu 1987. a slika bebe u naručju tadašnjeg generalnog sekretara UN Havijera Pereza de Kueljara obišla je svet.

Zvaničnik UN-a je naglasio tom prilikom da, pozdravljajući malog Mateja, on zapravo pozdravlja svu decu sveta, bez obzira na boju kože ili socijalno poreklo.

Porodica Gašpar bila je presrećna što može da dočeka novog člana. Za njih, obična, radne i vredne ljude, činjenica da im je sin zdrav i prav, bila je mnogo važnija od njegove svetske slave. Mama Sanja bila je negovateljica, a tata Dragutin električar. Svetska petomilijardita beba njima je bila drugo dete.

– Od njegova rođenja posetili su me mnogi novinari i makar je smešno, čini mi se da to Mateju izuzetno odgovara. Kao da fotoreporterima već pozira – rekla je Sanja odmah nakon porođaja, a prenele su tadašnje novine “Top”.

U istim novinama zabeleženo je još i to da slavna beba još nije ni stigla da izađe iz bolnice, a već je dobila gomile poklona – besplatnu hranu, kozmetiku, pelene…

Petmilijardita beba mogla se zvati Ivan, Petar, Janko, Karlo ili Matej. Presudilo je poslednje ime, priča kaže, jer se njegovom starijem bratu Tinu najviše dopalo.

Gde je Matej danas?

O Mateju Gašparu, slavnom i pre rođenja, godinama se nije moglo saznati mnogo. Porodica je rešila da živi povučeno, a ni on, kako je odrastao, nije voleo publicitet ni štampu, pa je sa zadovoljstvom dočekao kada je pažnja javnosti postala usmerena na njegovog “sadruga” Adnana Nevića iz Sarajeva – 6-milijarditom stanovniku Zemlje, igrom slučaja, takođe sa naših prostora.

Ipak, sporadično, naročito u vreme njegovog rođendana, novine bi ga se setile. Iz intervjua koji je pre nekoliko godina dao za Radio Slobodnu Evropu moglo se saznati da i dalje živi u Zagrebu, da je završio srednju hemijsku školu i upisao fakultet, i da radi u jednoj privatnoj firmi koja se bavi proizvodnjom laboratorijske opreme i hemikalija. U vreme objavljivanja teksta nije bio oženjen, nije imao svoj stan i i dalje je živeo sa roditeljima.

Kaže da mu je publicitet više “išao na živce” nego što mu je godio i da se ni po čemu ne smatra posebnim, iako će njegovo ime zauvek pamtiti cela planeta.