Čak i mnogi stari Beograđani začude se kada na Bus Plus validatoru automatski glas pročita "stajalište Pijaca Skadarlija", dok se, prolazeći Bitef teatar, tramvaj zaustavlja ispred Bajlonijeve pijace. Skoro stotinu godina svi je zovu po ovom preduzetniku, ali malo ko zna da je on osvetlao ime i ugled srpske prestonice u svetu.

 

Ko je bio čuveni Bajloni?

Ignjat Bajloni rođen je u mestu Litomišlu u Habzburškoj monarhiji, kasnije Češkoj.

 

Izučio je kožarski zanat i ovim poslom se bavio zajedno sa bratom. Međutim, u potrazi za boljim životom odlučio je da ode za Ameriku. Umesto toga, sa suprugom i četvoricom sinova, Ignjat Bajloni preselio se 1855. u Beograd, gde su mu živeli sestra i zet.

Nastavio je da se bavi kožarskim zanatom, na Topčiderskom brdu, gde je živela porodica Bajloni, a tri godine kasnije otvara kafanu na Hajduk Veljkovom vencu.

Skoro trideset godina po prelasku u Beograd, Ignjat Bajloni otkupljuje malu ručnu pivaru u podnožju Skadarlije, u čijoj je okolini bila močvara.

Isušuje baru, a pivaru razvija toliko da je ona 1900. godine (posle njegove smrti) na svetskoj izložbi u Parizu osvojila značajne nagrade. Godine 1903. pivara proizvodi oko 28.000 litara svetlog (“prvenac” i “plzen”) i crnog (“prvenac” i “salvator”) piva.

 

Na mestu isušene bare nakon Prvog svetskog rata formira se pijaca koja, zbog zasluga Bajlonijevih za razvijanje i ugled Beograda u svetu, upravo po njemu dobija ime.

Posle Drugog svetskog rata ova pijaca dobija novo ime − Skadarlija. Ime kojim je malo ko zove. Ostala je Bajlonijeva pijaca, u spomen na Čeha koji je od močvare napravio ponos Beograda.