Virdžinija Marija je bila italijanska opatica. Tokom monaškog života učestvovala je u nekoliko skandala, među kojima su ljubavne afere, dva porođaja i saučesništvo u teškom ubistvu.
Sestra Marija rođena je 1575. godine kao Marijana de Lejva, a u samostan je otišla sa svojih 13 godina po naređenju bogatog oca.
Vrlo brzo je počela da vodi smerni život opatice, a sve do ranih dvadesetih imala je zadatak da podučava devojčice veri i ispravnom životu.
Od sopstvene naravi je teško pobeći, a mnogo toga u njenom životu se promenilo kada je srela mladog i bogatog plemića Đan Paola Osija.
Zabranjena ljubav
Osio je još u tinejdžerskim danima stekao reputaciju ljubavnika, a Moncom su kolale glasine i da je učestvovao u nekoliko ubistava. Ipak, ako je za ovo i čula, sestru Mariju nije bilo mnogo briga. Bila je očajnički zaljubljena.
Par se sastajao u skrovitoj kući koja se nalazila blizu samostana, a njihovi sastanci nisu mogli proći neopaženo.
Monahinje su znale za greh Virdžinije Marije, ali nisu učinile ništa da je “vrate na put vere”. Zapravo, mnoge od njih su pomagale da se što lakše sastane sa svojim ljubavnikom, a čak su i rado prenosile pisma koje su pisali jedno drugom. Napuštanje samostana je bila nemoguća misija, ali je zahvaljujući podršci Marija imala duplikat ključeva.
Međutim, uskoro su stigle “posledice”. Godine 1602. Marija se prvi put porodila, ali je na svet donela mrtvu bebu. Već naredne godine monahinja je rodila zdravu devojčicu. Osio je devojčicu – Almu Frančesku Margeritu, priznao za zakonitu ćerku i iz samostana odneo kući.
Ubijali su da sačuvaju tajnu
U leto 1606. godine jedna od monahinja je pripretila da će obznaniti sve što se proteklih godina događalo u životu Virdinije Marije. Osio je odlučio da po svaku cenu osujeti nameru monahinje i ubrzo je ubio. Navodno je ubistvo bilo potpomognuto od strane drugih opatica, a Virdžinija Marija je u ovom zločinu bila upletena više od svih.
Tako se zaljubljeni par našao u velikom problemu i stalno su strahovali da će monahinje progovoriti o ubistvu i Virdžinijinim grehovima. Živeli su pod konstantnim pretnjama, a ubijen je i kovač koji je za potrebe prvih susreta Virdžinije i Osija falsifikovao ključeve samostana.
Glasine su vrlo brzo stigle do guvernera Milana koji je naredio hapšenje Osija. Mladić se nakon toga dao u bekstvo i u odsustvu je osuđen na smrtnu kaznu. Bio je to poslednji put da je bilo ko čuo za Osija jer ga je navodno tokom bekstva ubio jedan poznanik.
Kazna za greh
Kada je nadbiskup Federiko Boroneo upoznat sa skandalom, naredio je da se Virdžinija Marija izvede pred crkveni sud. Optužena se branila gubitkom zdravog razuma, tvrdeći da su hormoni uticali na njeno impulsivno ponašanje.
Nešto kasnije je sprovedeno i ispitivanje sveštenika Paola Arigonea, čoveka koji je znao sve o Virdžinijinim grehovima. U svedočenju je učestvovala i sama Virdžinija, a crkva je koristila metode mučenja kako bi dobila priznanje.
Na kraju, sestra Virdžina Marija osuđena je na strašnu kaznu – na 13 godina je bila zazidana u jednoj prostoriji samostana. Druge opatice su joj kroz jedini otvor u prostoriji dostavljale hranu i vodu, a sve ostalo vreme Marija je trebalo da posveti molitvi i okajavanju svojih grehova.
Sestra Virdžina je izdržala ovu kaznu. Ostatak života je provela u skromnosti pokazujući veliku posvećenost veri. Umrla je u svojoj 75. godini. Do tada je već naširoko bila poznata pod nadimkom “Opatica iz Monce”
Ova priča je tokom kasnijih godina i vekova inspirirala brojne likovne umetnike, književnike, a od druge polovine 20. veka i autore filmova.
