Iako je primarna valuta američki dolar, za velike važne transakcije, stanovnici Japa koriste takozvane Rai kamenje – najveću i najtežu valutu na svetu. Radi se o velikim diskovima isklesanim od krečnjaka, koji mogu da teže i do sedam tona.

Vrednost svakog kamena zavisi od njegove veličine, kao i od priče o njegovom pravljenju i transportu do ostrva Jap sa ostrva udaljenim stotinama kilometara odatle, gde se kopa krečnjak. Na primer, kako navodi sajt “Vintage news”, ukoliko je veliki broj ljudi umro pri pokušaju da dopremi kamen do Japa, to može da poveća vrednost kamena.

Wikipedia/ERIC GUINTHE

Ovo kamenje se koristi za velike transakcije poput kupovine zemlje ili za značajna socijalna dešavanja poput venčanja, pa se oni daju i u miraz.

Zbog njihove veličine, ovi diskovi nikad fizički ne prelaze iz ruke u ruku, poput običnog novca, već samo menjaju vlasnike. Podaci o svakom kamenu, koliko je vredan i u čijem je vlasništvu, čuvaju se samo kao deo oralne istorije ove zajednice i nigde se ne zapisuju.

Sela na ostrvu Jap su toliko mala da svako zna ko poseduje koji disk. Zanimljivo je i da su prethodno stanovnici Japa smatrali školjke i kitove zube valutama, a oni su bili mnogo lakši za prenošenje.

Ostrvo koje su mnogi želeli

Portugalski istraživač Dijego Deroša, tvrdio je da je otkrio ostrvo Jap 1526. godine. Ostrvo su naseljavali pripadnici indonežanskih i filipinskih naroda hiljadama godina pre nove ere.

Godine 1731. španski katolici su tamo poslali misionare, ali su oni sledeće godine nađeni mrtvi.

Do 1800. godine uspostavljena je trgovina između Evropljana i stanovnika Japa, a Nemačka je tamo napravila prvu trgovinsku kompaniju “Godefroj i sin” koja je brzo postala profitabilna.

Iako su i Velika Britanija, Španija i Nemačka tvrdile da polažu pravo na Jap, tek je 1874. godine Španija zaista zauzela ostrvo, izazvavši sukob sa Nemcima.

U konflikt se uključio i papa Lav Dvanaesti i dodelio ostrvo Špancima, ali je svim zemljama omogućio pravo na slobodnu trgovinu. Ipak, 1899. Španija je prodala ostrvo Nemcima za oko 4,5 miliona dolara.

Wikipedia

Zajedno sa Nemcima i Špancima su na ostrvo stigle i bolesti poput gripa od koje je više od 1.000 stanovnika Japa nastradalo.

Kada je počeo Prvi svetski rat, Britanija je bombardovala ostrvo Jap i uništila nemačku telekomunikacionu mrežu. Japanska vojska je ubrzo okupirala ostrvo u oktobru 1914. godine.

Krajem rata je Liga nacija, preteča Ujedinjenjih nacija, dodelila Japanu pacifička ostrva, među kojima i Jap. U godinama do Drugog svetskog rata broj Japanaca na ostrvu je porastao sa 97 na gotovo 2.000.

Oni su starosedeoce terali da rade u rudnicima sve do kraja Drugog svetskog rata, kada su Amerikanci preuzeli ostrvo. Od 1980-ih ostrvo Jap je deo Savetnih država Mikronezije koje imaju odnos slobodno udruženih zemalja sa SAD.