U pustom i sasvim neočekivanom delu svemira astronauti su pronašli džinovsku crnu rupu, koja ima oko 17 miliona puta veću masu od Sunca, piše časopis Nature.
Astronomi s Kalifornija univerziteta objavili su, naime, da su svemirski gorostasi poput ove rupe u neočekivanom delu svemira mnogo češći nego što se to najpre mislilo.
– I dok je pronalazak ovako velike crne rupe u nekom krcatom delu svemira potpuno očekivan – kao kada bi se naletelo na neboder na Menhetnu, manje je verovatno da se ovakve crne rupe nađu u svemirskim ‘predgrađima’ – saopštili su astronomi, preneo je AFP.
Inače, velike, zvezdama bogate galaksije, u kojima su naučnici ranije nalazili velike crne rupe, vrlo su retke. One manje, poput NGC 1600, u kojoj je džinovska rupa pronađena, mnogo su češće, ali dosad se nije mislilo da u njima mogu biti ovako velike crne rupe.
Stoga se postavlja pitanje da li je ovo vrh ledenog brega, rekao je koautor studije Čung-Pei Ma.
– Možda postoji mnogo više ogromnih crnih rupa tamo gde ih ne bismo očekivali – naveo je.
Te ogromne crne rupe mogu imati masu kao nekoliko milijardi tela poput našeg Sunca. Manje, uobičajene rupe najčešće imaju masu kao oko par desetina ili stotina nebeskih tela veličine našeg Sunca. Crne rupe su, precizira se, veoma gusta područja u prostoru, odnosno u vremenu, u kojima je gravitaciona sila toliko jaka da joj čak ni svetlost ne može pobeći, što ih zapravo čini nevidljivom.
Nastaju kad masivne zvezde implodiraju na kraju svog života i obično se nalaze u središtima galaksija. Ponekad ih izda gravitacioni efekat koji se vidi na okolnim zvezdama, a koje rupa guta, a zatim izbacuju gas, prašinu i razne krhotine. Mnogo manje se zna o nastanku tako masivnih crnih rupa, a najveća ikada detektovana imala je masu 21 milijarde tela poput našeg Sunca.
