Sumnjičavi potezi i ponavljajući motivi velikog broja nerešenih slučaja nagnali su detektiva da kopa dalje, dublje, sve dok nije pronašao ponavljajući uzorak, jedno ime. Napisao mu je pismo u kom je tražio priznanje. Uskoro, ubica je odgovorio.

 

Zvuči kao tizer za novi psihološki triler, ali ova priča je istinita. Priča o Edvardu Vejnu Edvardsu, koji je prema iskazima bivšeg detektiva FBI, Džona Kamerona, najbliže profilu kultnog američkog ubice – Zodijaka.

Edvard Vejn Edvards službeno je proglašen krivim za pet ubistava tokom svog života, ali detektiv Kameron smatra kako je Edvards ubio još 100 ljudi, te da je i neposredno učestvovao u mnogim ubistvima tako što bi pripremio teren za savršeno ubistvo. Kameron i Edvards razmenjivali su pisma punih devet meseci dok Edvards nije umro 2011. u 77. godina.

Kameron je uveren da je upravo Edvards odgovoran za neke od najpoznatijih slučajeva ubistava u svetu zabeleženi poslednjih pola veka, uključujući trostruko ubistvo u zapadnom Memfisu, ubistvo Tereze Halbah i slučaj Remzi, kao svi slučajevi s potpisom Zodijaka.

Zvuči prilično neverovatno, sve dok ne pogledate dokaze i shvatite da Kameronova teorija ima puno smisla. Da u tom ubici ima još nešto, Kameron je shvatio 2010. godine nakon što je pročitao njegovu autobiografsku knjigu iz 1972. “Metamorfoze okrivljenika: Istinit život Eda Edvardsa” u kojoj Edvards na ironičan način piše o okrivljeniku koji se preobratio. Kameron je otkrio kako je u knjizi Edvards opisivao događaje na datume koji su se poklapali s nekim nerešenim ubistvima.

Izvukao sam sve tekstove o tim ubistvima, a s obzirom da sam u to vreme radio u zatvoru u kojem je bio smešten, napravio sam hronologiju događaja te mu poslao pismo u kom sam tražio da prizna zločine. Tako je naša komunikacija započela, a završila s igrom koja je trajala punih devet meseci. Igrajući njegovu igru Edvards mi je pokazao širu sliku u kojoj je Zodijak zauzimao tek mali deo – kaže detektiv.

Dopisujući se s ubicom, Kameron je počeo da povezuje događaje, mesta, datume i nerešene slučajeve tokom nekoliko decenija. Sve je polako dolazilo na svoje mesto.

– Stalno mi je govorio kako ne znamo celu priču, da je Zodijak celog svog života pomagao ljudima da izvrše ono što su naumili – ispričao je Kameron i dodao kako je Edvards bio ”obredni” ubica, odnosno ubijao je na posebne datume povezane s religijom, kao što su katolički praznici, američki praznici, važni datumi u njegovom životu poput majčinog rođendana ili datuma njene smrti.

Datum koji je označio potpuno rasvetljenje slučaja za Kamerona, bio je datum ubistva Tereze Halbah, ubijene na Noć veštica. Edvards je u to vreme živeo na sat vremena od mesta ubistva, a već je ranije ubijao na tom području, što je opisao i u svojoj knjizi.

Da nije bilo njegove kćeri koja je ceo slučaj prijavila policiji, možda Halbah ne bi bila njegova poslednja žrtva. Njegova je kćer, gledajući dokumentarnu emisiju o ubistvima u Viskonsinu iz 1980. godine u kojima se opisivao način na koji je žena ubijena, prepoznala je priču koju je njen otac pričao njoj i bratu, te ga prijavila policiji.

Policija je uskoro pronašla dokaze o njegovoj umešanosti u ubistvo za koje je okrivljen Stiven Ejveri, novinar crne hronike koji je godinama pokušavao da otkrije identitet Zodijaka. Edvards mu je te noći poslao poruku u kojoj mu je naveo gde se nalaze tragovi koji upućuju na pravi identitet ubice. U poruci su se skrivala tri broja 6, 14 i 33, koje je Kameron povezao s Edvardsovim datumom rođenja.

Kada je identifikovan 2010. godine kao serijski ubica policajci širom SAD su ga prepoznali. Ispostavilo se da je 1950-ih bio američki doušnik. To je bio razlog zbog kojeg je s Edom uvek bilo teško komunicirati. Sve nas je prevario, a upravo je to ono što je Zodijak radio. Slagao je slagalicu i od svih nas napravio budale – rekao je Kameron za australijski News.com.au.

Inače, reditelj Dejvid Finčer je 2007. godine snimio film o Zodijaku sa Džekom Gilenholom u glavnoj ulozi, a pored njega, u filmu glume Robert Dauni Džunior i Mark Rufalo.