Pesme koje se smatraju kamenom temeljcem škotske istorije gotovo sigurno predstavljaju veliku prevaru i umesto iz Škotske potiču iz Irske, pokazalo je najnovije istraživanje.
Osijan – legendarni slepi keltski ratnik i bard iz 3. veka, koji se još naziva i Homerom severa, autor je priče o velikom ratniku Fingalu, koju je polovinom 18. veka preveo škotski pisac Džejms Mekfirson, piše portal
Ponovo otkrivena 1760. godine, Osijanova dela inspirisala su neke od najpoznatijih škotskih bardova, ser Valtera Skota i Roberta Bernsa i nadahnula pokret romantizma u kasnom 18. veku.
Mnogi kritičari dugo su sumnjali da je Mekfirson sam smislio stihove, zasnovane na hajlendskim foklornim pričama koje je sakupljao, a najnovije istraživanje, zasnovano na matematičkom upoređivanju Osijanovih dela sa primercima novije irske književnosti, pokazalo je književna preklapanja s periodom 800 godina nakon Osijanove smrti.
Iako je Mekfirson mislio da škotske pesme koje je prevodio nemaju ničeg zajedničkog s Irskom, sličnosti između Osijana i Ojsina, pesnika – ratnika iz irskog Fenijskog ciklusa – vrlo su očigledne.
Do ovog otkrića došli su statistički fizičari sa Univerziteta Koventri Džozef Jose i Ralf Kena u saradnji s kolegama sa Univerziteta u Oksfordu i s Nacionalnog univerziteta u Irskoj.
Oni su stvorili ”društvene mreže” za svakog od likova iz irskih priča, koje su zatim uporedili s Osijanovim likovima. Grafikoni su bili gotovo identični. To znači da su pojedina imena izmenjena, ali da su društvene veze među mnogim likovima jednake, što se ne događa slučajno.
– Kada uzmete sve u obzir, dobijete vrlo snažan osećaj da ova dela najverovatnije potiču od irskih tekstova. Ali, vrlo smo oprezni. Trenutno istražujemo da li su zaista mogla da proisteknu odatle – izjavio je profesor Ralf Kena.
Kako su škotske verzije nastale baš onda kada je to za državu bilo najpogodnije, zaključeno je da gotovo sigurno potiču iz Irske. Naime, Škotska se u tom trenutku nalazila u agoniji koju je uzrokovalo pripajanje Velikoj Britaniji 1707. godine, a Jakobinski ustanak slomile su britanske snage 1746. godine kada je princ Čarls Edvard Stjuart napustio zemlju.
Ali, nisu samo Škoti crpeli snagu iz Osijanovih stihova – oni su postali simbol otpora Britanskom kraljevstvu širom sveta.
Američki predsednik Tomas Džeferson smatrao je Osijana “najvećim pesnikom svih vremena”, a Napoleon je navodno u svakom trenutku sa sobom imao kopiju Osijanovih dela.
– Volim Osijana iz istog razloga iz kojeg volim da čujem šapat vetra i šum morskih talasa – govorio je Napoleon.
