Digitalna izložba “Srešćemo se ponovo. Poslednja pisma žrtava holokausta 1941 – 1942” prikazuje pisma i dopisnice koje su Jevreji slali porodici i prijateljima pre nego što su ubijeni.

U početku mnogi nisu znali da su nacisti započeli sistematsko uništavanje Jevreja. Do kraja rata ubijeno ih je više od šest miliona. U mnogim slučajevima, pisma su jedino što je ostalo njihovim roditeljima, braći i sestrama, deci.

Međunarodni memorijalni centar posvećen žrtvama holokausta u Jerusalimu “Jad Vašem” sakupio je dirljive poruke, a možda najbolnije su one koje su majke pisale svojoj deci.

“Mila moja! Pismo i crtež su divni. Crtež se svima svideo. Da li si crtala levom ili desnom rukom? (…) Da li se još sećaš pesama? I ja ih pevam”

Bile su to poslednje reči koje je Li Jurgrau novembra 1942. uputila ćerkici Rut. Devojčica je imala osam godina i skrivala se kod jedne porodice u Groningenu (Holandija). Na slici su ona i njena majka. Rut je preživela Holokaust, ali su joj oba roditelja ubijena.

PROČITAJTE JOŠ:

Odlazeći u smrt logorašica je napisala PISMO IZ AUŠVICA! Njenom sinu trebalo je 20 godina da ga PROČITA (FOTO)

BABICA IZ AUŠVICA: Prkoseći Mengeleu i nacistima, u paklu logora donela je na svet VIŠE OD 3000 BEBA

ANĐEO IZ AUŠVICA: Četiri godine je radila NEŠTO UŽASNO, ali logoraši ipak i danas SLAVE NJENO IME

Nakon više od 70 godina progovorila ĆERKA KOMANDANTA AUŠVICA: “Moj tata je bio najfiniji čovek na svetu”

Varšavska porodica Tajtelman je razdvojena. Otac Jozef Tajtelman i ćerka Rejčel proterani su u Sibir, a majka Perla, druga ćerka Rega i sin Samuel stradali su u varšavskom getu. U jesen 1941. Perla je poslednji put pisala ćerki i suprugu:

“Imajte na umu da morate da preživite, makar samo zbog nas. Draga moja mala Rejčel, poveravam ti brigu o ocu. Sigurna sam da to zaslužuješ, jer si ove godine mnogo porasla i stekla brojna iskustva koja će ti koristiti u životu. (…) Neka vas teši pomisao da sve ovo jednog dana mora da se završi i da ćemo ponovo biti na okupu i srećni. Naša uzajamna čežnja je bezgranična.”

Ana Majninger bila je iz Getingena u Nemačkoj, ali je 1940. pobegla u Luksemburg, a odatle u Francusku. Na kraju, ni to nije bilo dovoljno. Godine 1942. deportovana je u Aušvic. Avgusta 1942. pisala je ćerki Hildi povodom njenog 29. rođendana.

“Danas ti je rođendan, ali i da nije toga, stalno si mi u mislima, draga moja Muš. Nadam se da ste lepo proveli taj dan, koliko je to moguće u datim okolnostima. Šta bih dala samo da mogu da budem s vama, ali doći će i taj dan. Moramo da se strpimo. Od srede smo u logoru i stvarno sam dobro. Nema razloga da preterano brinete za mene”

Ubrzo je ubijena u gasnoj komori.