Atentat na Džona Kenedija, 35. predsednika Sjedinjenih Američkih Država se dogodio u petak, 22. novembra 1963. u Dalasu u 12:30h. Iako je reč o jednom od najkontroverznijih događaja u istoriji i omiljenoj temi za raspravu među teoretičarima zavere, malo ljudi zna odakle Kenedi uopšte u Dalasu tog kobnog dana.
Na današnji dan pre 53 godine u Dalasu, dok je u predsedničkoj limuzini prolazio Ulicom brestova, ubijen je američki predsednik Džon F. Kenedi.
Atentat na Kenedija izvršio je Li Harvi Osvald. On je, prema navodima zvanične istrage, ispalio tri hica, od kojih su dva pogodila Kenedija, u vrat i glavu. Zvanično, Kenedi je umro i pre nego što je prebačen u bolnicu. Li Harvi Osvalda je dva dana kasnije u policijskoj stanici ubio Džek Rubi, vlasnik jednog noćnog kluba, povezan sa organizovanim kriminalom.
Iako je nekoliko zvaničnih komisija koje su se bavile događajima neposredno i nakon atentata potvrdilo da je Osvald delovao sam, atentat na Kenedija je i dalje jedna od najrasprostranjenijih teorija zavere na svetu.
Ipak, retko se pominje jedan podatak – šta je Kenedi tog kobnog 22. novembra uopšte radio u Dalasu?
Krvavi novembar
Kenedi se na posetu Dalasu odlučio iz unutrašnjopolitičkih razloga. Bližili su se predsednički izbori 1964. i vilj je bio prikupljanje finansijskih sredstava za kampanju od lokalnih pristalica i sponzora Demokratske stranke.
Drugi razlog posete bio je pokušaj mirenja zavađenih frakcija unutar same stranke – liberala Ralfa Jarboruga i Dona Jarboruga (nisu u bili u srodstvu) i konzervativca Džona Konalija.
Na sve ovo, Kenedi je na izborima 1960. godine u Teksasu jedva pobedio, a u samom Dalasu je izgubio. Bilo je potrebno poboljšati izborne izglede demokrata u ovoj saveznoj državi i to je bio poslednji razlog zbog koga je Kenedi tog novembrskog dana bio u ulici Brestova.
A ostalo je istorija…
