Da prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević zbog vremena koje je poveo u inostranstvu i ne govori baš dobro srpski, već je nadaleko poznato. Da je jedan njegov predak takođe mučio muku sa ćirilicom i padežima, mnogo se ređe pominje.

 

Kralj Petar I Karađorđević krunisan je 21. septembra 1904. godine nakon Majskog prevrata u kome su ubijeni kralj Aleksandar i kraljica Draga Obrenović. Bio je veoma voljen u narodu. Važio je za poštenog i dobrog čoveka blage narovi. Pošto je bio kralj Srbije tokom perioda velikih srpskih vojnih uspeha, u srpskom narodu ostao je zapamćen kao kralj Petar Oslobodilac, takođe poznat i kao Stari kralj.

Više o kralju Petru I Karađorđeviću, pričama i anegdotama iz njegovog života možete saznati KLIKOM OVDE!

 

O jednom od najvoljenijih srpskih vladara, “narodnom kralju”, “čika Peri” i čovek za čiju se vladavinu vezuje i nastanak prvih demokratskih institucija u Srbiji dosta toga je poznato, ali iz priča se često izostavlja jedna zanimljiva činjenica – kralj Petar je jako loše govorio srpski jezik!

– Iako je rođen i osnovnu školu i Gimnaziju završio u Beogradu, najveći deo svog odraslog života Petar Karađorđević je proveo smucajući se po evropskim dvorovima. Govorio je i nemački, ali se najprijatnije osećao kada priča francuski. Valjda je i logično da nakon 45 godina izgnanstva taj jezik priča tečnije nego srpski. O tome je pisao i naš istaknuti istoričar i akademik Dragoljub Živojinović – objašnjava za Dnevno.rs istoričar Stanislav Sremčević.

Nakon dolaska u Srbiju, ljudi u njegovom najbližem okruženju su zabeležili da novi kralj srpski govori sa “jakim francuskim akcentom” kao i da u trenucima žustrijih rasprava ima običaj da u govor ubacuje francuske reči jer ne zna odgovarajuće srpske fraze. O ovome svediče i sačuvani delovi ratnog dnevnika koji je kralj Petar često vodio na francuskom.

Iz ovog perioda života Petra I Karađorđevića ostala je zabeležena i jedna anegdota. 

Moglo bi se reći da je nakon dolaska u zemlju novi srpski kralj bio prilično nesnađen. Kako nije dobro vladao jezikom, tražio je da mu svako ko kod njega očekuje zvaničan prijem, unapred dostavi pitanja, pa je spremao odgovore i pisao ih kao podsetnike. Međutim, dešavalo mu se da izmeša kartice i da, na primer nekom ministru, da odgovor na pitanje koje ga ovaj uopšte nije ni pitao. Bio je to izvor mnogih smešnih, ali i neprijatnih situacija – priča Sremčević.

Godine su svakako bile otežavajući faktor u učenju jezika. Petar I Karađorđević je postao kralj Srbije kada mu je već bilo 60 godina. U njegovu odbranu govori i podatak da se zaista trudio.

– Možda nije baš dobro govorio srpski, ali ga je svakako voleo. Zabeleženo je da je svojoj deci, dok je čitava porodica bila u izgnanstvu, čitao narodne pesme, koje je sakupio i objavio Vuk Stefanović Karadžić kako bi njegovi potomci znali odakle potiču – ističe Sremčević i zaključuje da ovo ipak nije smetalo da “čika Pera” postane jedan od najvoljenih vladara u istoriji naše zemlje.