Nema čoveka koji nije voleo i kome nije poznat glumački opus velikog barda jugoslovenske kinematografije Pavla Vuisića. Važio je za nesvakidašnjeg, nepredvidivog i živopisnog čoveka čiji nas raskošni talenat i danas, mnogo godina nakon njegove smrti iznenađuje, zasmejava ili tera na plač.

 

Bard jugoslovenske kinematografije Pavle Vuisić nikoga nije ostavljao ravnodušnim. Njegove kultne uloge i brilijantna gluma svima su ostale u sećanju, a posebno je ostao upamćen po ulozi Paje Čuture u seriji “Kamiondžije” u kojoj je rame uz rame glumio sa još jednim velikanom srpske glumačke scene Miodragom Petrovićem Čkaljom.

U svojoj bogatoj karijeri Pavle je bio dobitnik mnogih prestižnih nagrada među kojima su Sedmojulska nagrada SR Srbije za filmsku umetnost, Car Konstantin, Oktobarska nagrada, Zlatna arena u Pili…

Ipak, slavni glumac je bio osoba specifičnog senzibiliteta i nesvakidašnjeg humora. Nije voleo intervjue, a ironično, ni nagrade. O tome svedoči i ova anegdota…

Jednom je do Pavla Vuisića stigla vest da se neko udruženje sprema da mu da nagradu za životno delo. Glumac ovim nije bio oduševljen.

Čuo sam od mnogo poštovane i cenjene sekretarice Sneške da sam kandidovan od Udruženja za još nekakvu nagradu, pa pošto svi znaju da za nikakvim nagradama ne žudim, molim da iz ove kandidature budem isključen. Beograd, 30.06.1986. S poštovanjem Pavle Vuisić.”

Pavle nije voleo publicitet koji mu je posao doneo. U prilog ovome govori i činjenica da je jednom prilikom odbio da učestvuje u novogodišnjem programu državne televizije. Kada su nastavili da ga mole, poslao im je telegram:

Ne mogu snimati Novogodišnji program. Stop. Ne zovite me. Stop. Od sutra sam u Grčkoj. A pravo, da vi rečem, dojadilo mi je više da se kerebečim.”

Naš veliki glumac preminuo je 1. oktobar 1988. nakon tromesečne borbe sa karcinomom. Bilo mu je 62 godine.