U svakodnevnoj gužvi i krizama sa kojima se sada suočava čovečanstvo često zaboravimo na generacije za koje se nadamo da će doći i to ne za 100-200, već za 10.000. Ako ovako nastavimo, oni nikada ni neće živeti.
Anders Sendberg s Oksfordovog Instituta za budućnost čovečanstva (Future of Humanity Institute) za britanski Gardijan izdvojio je pet najvećih opasnosti koje prete čovečanstvu u godinama koje dolaze.
Naučnik namerno iz liste isključuje „očekivane” katastrofe kao što su udari meteora ili klimatske promene. Prema njegovom mišljenju, koliko god bile opasne, teško da će u skorije vreme klimatske promene zbrisati celo čovečanstvo s planete i učiniti od Zemlje mesto u celosti nepogodno za život a kada su meteori u pitanju sve se svodi na „igru sreće”.
Dakle, evo šta nas čeka, po mišljenju ovog naučnika, ako uskoro ne promenimo svoje ponašanje:
Nuklearni rat
Do sada je nuklearno naoružanje bilo upotrebljeno samo dva puta u ratne svrhe, a posledice koje je napad ostavio na Hirošimu i Nagasaki i dalje izazivaju strah u kostima. Međutim, verovatnoća da se nuklearni rat dogodi, koliko god se sukobi između brojnih aktera svetske scene zaoštravaju, veoma je mala, smatra Sendberg.
– Kubanska kriza se primakla veoma blizu nuklearnom ratu. Ako stoga pretpostavimo da se jedan takav događaj dešava svakih 69 godina, i samo trećina takvih događaja može da dovede do pravog nuklearnog rata, onda su šanse da se takva katastrofa desi zapravo jednom u 200 godina – tvrdi Sendberg.
Na sve ovo, Kubanska kriza je samo najpoznatija. Istorija Sovjetskog Saveza puna je događaja koji samo što nisu doveli do nuklearnog rata. Kako Sendberg smatra, posledice direktnih nuklearnih napada bile bi katastrofalne, ne samo na neposrednom, već i na posrednom nivou. Osećale bi se decenijama i odnele bi mnogo života.
Međutim, ono što ga znatno više plaši od nuklearnog rata jeste realniji scenario nuklearne zime.
– Gasovi koji se ispuštaju u stratosferu tokom niza godina, na duže vreme mogu da izazovu hlađenje i sušenje naše planete – navodi Sendberg.
To bi dovelo do krupnih promena na našoj planeti, neposredno menjajući naš život i gurajući ka ivici izgladnelosti najveći deo stanovništva.
Pandemija izazvana genetskim inženjeringom
Bolesti koje su prethodnih vekova harale svetom odnele su više života nego svetski ratovi, zbog čega one predstavljaju i mnogo veću opasnost. Zaraze i bolesti prirodnog porekla jesu opasne, ali se ljudi s njima lakše bore, zahvaljujući svom imunološkom sistemu i naprednim medicinskim otkrićima.
Evolucija, pokazalo se, ne podnosi parazite koji ubijaju svoje domaćine. Zato je sifilis od serijskog ubice postao samo još jedna od bolesti koje se šire svetom, ali protiv kojih se može boriti.
Ono što bi moglo da predstavlja opasnost jesu bolesti koje bi kreirali sami ljudi, piše Sendberg. Iako je trenutno rizik za širenje neke opasne zaraze na svetskom nivou mali, on smatra kako će se taj rizik vremenom povećavati, jer će razvojem tehnologije neophodna oprema za takve stvari biti dostupna većem broju ljudi.
– Većina dosadašnjih istraživanja i akcija na području biološkog oružja nadgledale su vlade, ali uvek postoje pojedinci koji žele da urade nešto samo zato što im se može – dodaje Sendberg.
Superinteligencija
Inteligencija je moćna stvar. Čak i mali napredak u rešavanju problema može značajno promeniti igru, isto onako kao što smo mi ostavili sve ostale životinje iza sebe u procesu evolucije.
Problem je u tome što naša dostignuća veštačke inteligencije nisu sama po sebi loša, ali ih ljudi često, čak i greškom, mogu gurnuti ka lošim ciljevima. O moralnom sistemu i kodeksima u svetu superinteligentnih hibrida teško je govoriti, čak postoje i dokazi da ovakve kreacije ne bi poštovale moralne kodekse i složene ljudske vrednosti, na kojima se zasniva naša civilizacija, tvrdi Sendberg.
Problem je i u tome što, bez obzira na brojna predviđanja, ne možemo sigurno znati koliki skok u evoluciji i za koje vreme naša civilizacija može postići. Česte su tvrdnje da će se najveći „bum” desiti onda kada softveri koje su ljudi kreirali budu mogli samostalno da kreiraju nove softvere.
Osim toga, sasvim je razumljivo i uverenje da ljudi neće moći da prate ubrzan tehnološki razvoj i da ćemo u jednom trenutku izgubiti korak s tehnologijom.
Nanotehnologija
Nanotehnologija je proces kontrolisanja materije s atomskom preciznošću. To samo po sebi nije ništa negativno, naprotiv, može imati veoma lepu primenu. Problem je ponovo u tome što s razvojem ove tehnologije sve je veća i mogućnost njene zloupotrebe.
Najveći rizik, prema Sendbergu, u ovom slučaju predstavlja to što se s razvojem nanotehnologije ujednostavljuje i proizvodnja, primera radi, oružja koja postaje ne samo jednostavnija, već i znatno jeftinija.
Već smo imali priliku da čitamo o brojnim debatama koje se u SAD vode kada je u pitanju „štampanje” oružja iz 3D štampača. U ovom problemu važnu ulogu, i to ulogu negativca, mogu igrati upravo vlade država.
Jer proizvodnja i usavršavanje oružja je unosan biznis, ali i važno polje kada je u pitanju „odbrana” zemlje.
Nepoznato
Strah od nepoznatog je verovatno najstrašniji od svega. Mogućnost da tamo negde postoji nešto za šta ni ne znamo, a što možeda nas uništi u sekundi, najuzemirijući je od svih strahova.
– Tišina na nebu može biti dokaz ovoga. Da li na vanzemaljce do sada nismo naišli zato što su inteligentne vrste u svemiru tako retke? Ili zato što inteligentne vrste imaju običaj da unište samu sebe – pita se ovaj naučnik.
