Kada su u pitanju Sloveni, najveća etnolingvistička grupa u Evropi, postoje brojne istorijske zablude...

 

Miroljubivi zemljoradnici
Najčešći mit jeste da su stari Sloveni bili miroljubivi zemljoradnici. S obzirom na teritorijalnu rasprostranjenost Slovena u Evropi i Aziji, nemoguće je poverovati u tu tezu. Za svaki delić zemlje koji danas naseljavaju, Sloveni su morali da se bore, a na putu su im bile i velike države kao što je Vizantija, Otomansko carstvo i drugi…

Plavokosi, plavooki i blede puti
Stanovište da su Sloveni plavooki, plavokosi i izrazito belog tena, koju podržavaju neke radikalne grupe predstavlja veliku zabludu naročito ako se imaju u vidu balkanski Sloveni. Kao i većina Evropljana, Sloveni uglavnom imaju svetlobraon kosu.

Sloveni su bili robovi
Zapadni istoričari smatraju da je reč „slav“ potekla od reči „slave“ što na engleskom znači rob. Moderne lingvističke studije međutim oborile su ovu tezu i pokazale da dve reči ni na koji način nisu povezane.

Sloveni nisu imali pismo pre glagoljice i ćirilice
Mnogi smatraju da su Sloveni pre dolaska misionara bili nepismeni, međutim brojni vizantijski tekstovi u kojima se aludira na slovenske spise pokazuju suprotno. Osim toga, arheološka iskopavanja u Novgorodu dovela su do otkrića natpisa koji potiču iz vremena pre susreta Slovena sa misionarima.

Sloveni i Skiti
Često se čuje da su Sloveni potomci Skita, drevnog naroda koji je živeo na prostoru od današnje Rumunije pa sve do Kazahstana. Ipak, moderne studije su pokazale da je prapostojbina Slovena najverovatnije u regiji Visla-Dnjepar, daleko od mora na čijim su se obalama nastanjivali Skićani. Takođe, lingvističke studije pokazale su da je jezik Skićana daleko bliže osetskim jezicima nego slovenskim.