Upravo je Nikola Pašić bio taj koji je, kao predsednik Vlade odneo odgovor Srbije na ultimatum koji je, nakon ubistva Franca Ferdinanda u Sarajevu, poslala Austrougarska. 

Odgovor je bio  krajnje popustljiv – Srbija, tek izašla iz Balkanskih ratova, želela je da izbegne sukob, pa su prihvaćeni svi zahtevi Austrougarske osim tačke 5. koja bi značila dolazak austrougarskih istražnih sudija i policajaca u Srbiju da vode istragu na njenoj teritoriji.

Vlada kraljevine je učinila najveće moguće ustupke, ali su svejedno u momentu kada su sastavili odgovor znali kakva će reakcija Austrougarske biti. Priča kaže da je Nikola Pašić, kada je krenuo da odnese odgovor, u znak žalosti, obukao crno odelo.

Sastanak nije trajao ni deset minuta. Austrougarski poslanik Gizl već je bio spakovan, saslušao je Nikolu Pašića i jednostavno konstatovao da je odgovor “nezadovoljavajući” i da su od tog trenutka svi odnosi Srbije i Austrougarske prekinuti. Čim je Pašić otišao, austrougarski predstavnik je seo u kočije, odvezao se ka pristaništu i prebacio se u Zemun. Sa njim je krenulo celo austrougarsko poslanstvo.

Ipak, Nikola Pašić je tog dana imao još jedan zadatak… Trebalo je izvestiti članove srpske vlade o ishodu sastanka sa Austrougarskim poslanikom i i zvanično im saopštiti ono što su već i sami naslućivali – da je rat neizbežan.

Nezgodno pitanje i šaljiv odgovor

Nikola Pašić
Wikipedia

Odmah po povratku Nikole Pašića iz austrougarskog poslanstva održana je hitna sednica na kojoj se raspravljalo o daljim koracima Srbije. Iako danas znamo da je predstojeća Austrougarska objava rata bila inicijalna kapsula koja je u sukob uvukla veći deo sveta, u ono vreme Srbija je zapravo, zvanično bila usamljena. Naime, svi savezi koji su postojali ticali su se balkanskih ratova i nijedna strana zemlja zapravo nije bila u obavezi da Srbiji pritekne u pomoć u slučaju izbijanja sukoba.

Znali su to dobro i srpski onovremeni političari, ali ih to nije sprečilo da se nadaju. Neki su bili sigurni da će “velika zaštitnica Srbije” – Rusija, sigurno priskočiti u pomoć maloj kraljevini, drugi su tvrdili da će to učiniti Francuska, a bilo je i onih koji su naginjali stavu da Srbiju Velika Britanija neće ostaviti samu. Ipak, u suštini pravi odgovor na pitanje da li će se neka država uključiti u rat u slučaju da Austrougarska napadne Srbiju, niko nije znao.

Od Nikole Pašića se zahtevalo da pruži konkretan odgovor. Kao i većina, ni on nije znao šta će se dogoditi, i na sve načine je izbegavao da odgovori. Ipak, kada više nije imao kuda, anegdota kaže, iskoristio je svoje političko iskustvo i izvukao “keca iz rukava”.

Na direktno pitanje ministra Vojislava Veljković da li je Srbija sama u ovom ratu, Pašić je mirno odgovorio: “Nije sama!”.

Na pitanje “A ko će to biti sa nama u ratu?” duhovito je dogovorio: “Mi i Austrougarska!”.

Najveći sukob u dotadašnjoj istoriji

Wikipedia

Ipak, vreme je pokazalo da je bojazan srpskih političara u tom trenutku bila neopravdana… bar što se saveznika tiče.

Austrougari su 28. juna 1914. godine objavila rat Srbiji i još iste večeri bombardovala Beograd, a stvari su se nakon toga odvijale munjevitom brzinom – Rusija je 28. jula naredila mobilizaciju, a na ovo je reagovala Nemačka koja je 1. avgusta objavila rat Rusiji. Dva dana kasnije, u rat je ušla i Francuska, a zatim i Britanija.

Do kraja leta u ratu se našlo preko dve trećine Evrope, a više od 70 miliona ljudi je bilo pod oružjem.



loading...