'Prvi put u istoriji čovečanstva, postoji opasnost od destabilizacije čitave planete', izjavio je jedan od autora studije koja je ukazala na opasnosti od ljudskih aktivnosti koji su promenili funkcionisanje planete

Zemlja je usled ljudskih aktivnosti prekoračila četiri od devet ekoloških granica i tako sebe približila “zoni opasnosti”, ističe se u studiji objavljenoj danas u časopisu Science.

Klimatske promene, nestanak biodiverziteta, promene u korišćenju zemljišta i izmenjeni biohemijski ciklusi, koji su delimično posledica upotrebe đubriva, drastično su promenili funkcionisanje planete, navodi 18 vodećih međunarodnih istraživača koji stoje iza ove studije.

Ove promene destabilizuju kompleksnu interakciju ljudi, okeana, tla i atmosfere, upozoravaju autori dokumenta koji nosi naslov “Planetarne granice: vodič ljudskog razvoja na planeti koja se menja”.

Prekoračenjem pomenutih granica, ne samo da je Zemlja postala manje gostoprimljiva već se potkopavaju i napori za smanjenje siromaštva i unapređenje kvaliteta života ljudi na planeti.

“Prvi put u istoriji čovečanstva, postoji opasnost od destabilizacije čitave planete”, kazao je u izjavi za Fondaciju Tomson Rojters Johan Rokstrom, jedan od autora studije i profesor ekoloških nauka na Univerzitetu u Stokholmu.

Naučnici su 2009. godine identifikovali i kvantifikovali devet planetarnih granica unutar kojih čovečanstvo može da se razvija i opstaje – klimatske promene, iščezavanje živih vrsta, ciklus azota u prirodi, kiselost okeana, plodnost zemljišta, sveža voda, ozon, aerosoli i hemijsko zagađenje).

Granične vrednosti pet preostalih granica – oštećenje ozonskog omotača, zakiseljenje okeana, pijaća voda, mikroskopske čestice u atmosferi i hemijsko zagađenje, zasad nisu prekoračene.

Prekoračenje ovih granica ne izaziva automatski haos ali gura planetu u period nesigurnosti.

Naučnici smatraju da je najozbiljnije prekoračena granica klimatskih promena.

Trenutna vrednost koncentracije ugljen dioksida u atmosferi, gasa koji utiče na porast temperature na Zemlji, je 395 što je znatno iznad granične vrednosti od 350.

“Dostigli smo tačku u kojoj se mogu dogoditi nagle i ireversibilne promene”, upozorio je Rokstrom, ističući da bi otopljavanje moglo da izazove nestanak arktičkog ledenog pokrivača.

Rezultati studije će biti integrisani u novi dokument o globalnim razvojnim ciljevima koji će biti finalizovan na konferenciji Ujedninjenih Nacija u septembru i koji bi trebalo da zameni Milenijumske ciljeve razvoja čiji rok ističe ove godine.

Naučnici se nadaju da će njihova studija doprineti stvaranju ravnoteže između neophodnosti ekonomskog razvoja i ekološke održivosti, što će svakako biti tema konferencije u Njujorku.

“Samo zato što danas nismo svedoci nikakvog kolapsa ne znači da ne podvrgavamo čovečanstvo procesu koji bi mogao da nas dovede do katastrofalnog ishoda u ovom veku”, zaključio je Rokstrom.



loading...