Panorama Beograda puna je najraziličitijih spomenika, koji stoje kao nemi svedoci prošlih vremena, izazivajući poštovanje i divljenje kod posmatrača. Jedan od tih spomenika je i platan u Topčiderskom parku za koji se veruje da ima skoro dva veka i koji je zaštićen kao Spomenik prirode.

 

Foto: Wikipedia

Topčiderski park je najstariji park u Beogradu i Srbiji, uređen po nalogu Kneza Miloša Obilića davne 1831. godine. Poznato je da su za projekat parka bile zadužene češke i francuske pejzažne arhitekte, ali o ovom periodu razvoja i izgledu parka je malo poznato.

Park se izdvaja po svom značaju, kao kamen temeljac moderne pejzažne arhitekture u našoj zemlji, važna lokacija koja je nekada bila centar okupljanja Beograđana, mesto gde se nalazi čuveni Milošev konak koji po arhitektonskom konceptu predstavlja prelaz između blakanske graditeljske tradicije i evropskih arhitektonskih stilova, kao i stablo javorolinsnog platana koje je svojevrstan spoenik prošlih vremena.

Javorolisni platan (Platanus acerifolia) koji se nalazi ispred Miloševog konaka je zaštitni znak Topčiderskog parka za koji se pretpostavlja da je star oko 170 godina, visok je preko 34 m, sa prečnikom krošnje od 55 m i zaštićen je kao spomenik prirode.

Kako ne postoje detaljni podaci o nastanku parka i njegovom izgledu, već se samo nagađa na osnovu starih crteža i gravura, postoji i više priča o tome kako su se platani našli u sred Beograda, kako se ove vrste tada nisu mogle naći u našoj prestonici.

Pretpostavlja se da su politička situacija u Srbiji tog vremena, veza Kneza Miloša sa Bečom i njegova česta putovanja u ovu evropsku prestonicu uticali na prisustvo stabala platana na prostoru oko njegovog konaka.

 

Foto: Printscreen/Youtube

Moguće je da je na svojim putovanjima Miloš video platane i poželeo da se oni nađu i u reprezentativnom prostoru Topčiderskog parka koji je tada polako postajao jedna od najbitnijih lokacija starog Beograda. Platani do tada nisu sađeni u Srbiji i predstavljali su egzotičnu vrstu  na ovim prostorima. 

Tačna godina sadnje platana nije poznata, ali pojavljuju se na crtežu ugarskog putopisca Feliksa Kanica iz 1851. godine, a u njegovim zapisima iz 1897. godine kada se ponovo našao u Topčiderskom parku, navodi kako je zadivljen njihovom lepotom. 

Legenda kaže da je prilikom podizanja prvih građevina u Topčideru i prilikom uređenja parka u periodu od 1831. do 1835. godine preteklo par platana od sadnje. Kako je Knez Miloš bio veoma štedljiv, naredio je da se ti platani ne bacaju već da se zasade u krečanu ispred dvora.  

Tako je jedan platan razvio impozantne dimenzije i uspeo je da opstane na ovom prostoru skoro dva veka, kao pravi gorostas koji je ispratio i ustanike.

Knez Miloš je želeo da u dolini Topčiderske reke stvori jedan prijatan ambijent i letnju rezidenciju, u skladu sa savremenim evropskim trendovima. Stabla platana zasađena u tom periodu su svakako pomogla, a platan ispred Miloševog konaka jedan je od najstarijih i najlepših primeraka u našoj prestonici i predstavlja najznačajniju živu istorijsku i hortikulturalnu baštinu glavnog grada.

Platan je zaštićen kao Spomenik prirode posle Drugog svetskog rata, 1949. godine. Služba zaštite drveća u okviru JKP “Zelenilo Beograd” brine o platanu tako što se obezbeđuje redovan nadzor, podupiranje njegovih velikih grana i zaštita od lomljenja, kao i mere nege poput orezivanja i sl.

Platani u gradskoj sredini mogu opstati i nekoliko stotina godina, pa možemo da se nadamo i da će ovaj prelepi primerak u Topčiderskom parku, koji je svojevrsno blago, znamenitost i turistička atrakcija, da opstane još dugo, dugo vremena.

Sa sprovođenjem tramvajskih šina kroz Topčiderski park, on gubi na svom značaju i polako se pretvara u zapušten i zaboravljen spomenik prošlih vremena, dok stari platan čuva njegovu slavu i podseća na bolja vremena.